Сваког дана код нас бар двоје деце заувек остане без родитеља. Многа од њих чак немају могућност да их упознају, јер су напуштена одмах по рођењу – у породилишту. Та деца још одмалена живе без родитељске неге и подршке, касније морају да се сама носе са свим проблема, а често њихов се живот буквално претвара у сталну борбу за опстанак.

Упркос напорима државе да за напуштену децу нађе хранитеље, нада да ће до 2025. године домови за децу без родитељског старања нестати је сувише оптимистична. Тако је, јер се у процесу тзв. деинституционализације ови домови често не затварају већ само претварају у центре у којима остаје скоро исти број деце. Шта се са том децом дешава по навршетку пунолетства? Она напуштају установе и почињу да живе по правилима улице. Нека од њих постају просјаци, криминалци… и на жалост представљају опасност по друштво које, па, их оно одбацује и игнорише њихове проблеме. Људи који су чврсто одлучили да помажу таквим младим људима добро знају то и навикли су да решавају мноштво различитих проблема. За младе људе који су одрасли у установама за незбринуту децу често је карактеристична агресија као заштитни механизам. Да би човек могао да разуме понашање и начин размишљања деце у ризику, потребно је пуно времена и стрпљења – сматра Биљана Младенова из Фондације за социјалну промену и инклузију. Из њене приче смо сазнали нешто више о раду невладине организације и њеној способности да преко социјалног предузетништва мења живот свима који су потражили помоћ:

Фондација за социјалну промену и инклузију постоји од 2008. године. Отада се развијамо у три правца. Наш програм „Дом могућност“ помаже младим људима који су одрасли без родитељског старања. Реч је о мрежи сигурних кућа које обезбеђујемо специјално за њих. Тренутно имамо укупно пет кућа – у Русеу, Варни, Бургасу, у Софији. Надам се да ћемо бити у стању да отворимо бар још неколико, јер има још градова код нас у којима је младим људима потребна подршка. Модел користе и наши партнери на Балкану. Други правац нашег рада јесте рани дечји развој у рањивим заједницама. За сада такав центар имамо у софијском ромском насељу  „Факултета“ а надамо се да ћемо ускоро отворити још таквих центара. Тамо радимо са децом од 3 до 5 година старости, заједно са њиховим породицама. То је наш образовни програм. Трећи изазов за нас је социјално предузетништво у које улажемо сву своју љубав и енергију и надамо се да ће резултат бити добар. Отварање ресторана није лак задатак, а радити у њему са младим људима одраслим у домовима за незбринуту децу још мање, јер приступ према њима мора бити другачији.

У ствари, ресторан је на самом почетку био радња за кетеринг услуге која је отворила врата у септембру 2016. у Софији и почела да прима поруџбине. Циљ Фондације за социјалну промену и инклузију је да преко њега уједини велики број људи за племениту ствар – пружање помоћи младим људима без родитеља за бољи живот.

Из сваке поруџбине издваја се одређени износ новца за реализацију програма „Дом могућност“. Осим у ресторану Фондација обезбеђује посао младим људима из социјалних установа и у својој радионици сапуна. Производња је лак посао који се брзо научи, а сапуни се такође брзо продају. О иницијативама Фондације људи сазнају од  својих пријатеља или из порука на друштвеним мрежама и активно учествују у њима вођени жељом да деца без родитеља имају срећнију будућност.

Превод: Албена Џерманова