Да ли вам се икада указала прилика да завирите у стару шкрињу и тамо откријете парче домаћег платна за кошуље, шарени вез или ручно ткане простирке и ћебад – цео један свет успомена и боја… У сличан свет вратила нас је својим сликама млада уметница Донка Минковскаја, Бугарка из Украјине. Она је дошла у домовину својих предака где је приредила изложбу под насловом „Бесарабија – драгоцености из шкриње”.
Организатори ове манифестације су Центар бесарабских Бугара и Институт за етнологију и фолклористику при Бугарској академији наука.У интервјуу за Радио Бугарску Рајна Манџукова – једна од оснивачица центра је изјавила да је изложба везана за важну мисију у прилог које раде многи Бугари у Бесарабији – једињење наших сународника из те историјско-географске области са земљом њихових предака – Бугарском. Многи Бугари су се преселили у Бесарабију после Руско-турских ратова – из 1768-74 и нарочито 1828-29. г:
Са Донком се одавно знамо.Били смо на њеним изложбама у Одеси. Њени радови украшавају Свеукрајински центар Бугара у Одеси. Али је сањала да изложбу приреди и у Бугарској.
Рајна Манџукова каже такође да је идеја била да се уочи 140. годишњице Ослобођења Бугарске од османске владавине представи један стваралац чија су дела везана за старе Бугаре и стару бугарску културу. Донка Минковскаја се определила за ликовну технику колажа. Типично за њене колаже је да су у потпуности израђени од природних материјала. У своја дела уграђује специфичну старинску црвену тканину од ручно ткане вуне, која се среће једино у њеном селу Чијшија, /данас Городнеје у Украјини/. То је тканина од које су некада шивене ношње коју данас више нико не ткаје. Она је дуго претурала по старим таванима и из старих шкриња повадила оно драгоцено и лепо што је остало до данашњег дана и користећи га доприноси очувању успомена на прошлост. Зато су организатори изложбе дали јој наслов „Драгоцености из бакиних шкриња”.
Гђа Манџукова представља Донку Минковскују овако:
Донка је од малих ногу маштала да се бави ликовном уметношћу.Село Чијшија, где је она рођена и одрасла, налази се далеко од великих градова, према томе и од шанси да те неко открије и помогне ти да развијеш таленат. Донка је, још док је била мала, знала да поседује таленат, али нико је није узимао за озбиљно. Поред тога је имала значајне здравствене проблеме....По завршетку средњег образовања решила је да упише Ликовно-позоришну школу у Одеси и ма да су је убеђивали да неће успети да је заврши она је дипломирала и сада са поносом излаже своја дела у свом селу, у другим местима у Украјини, а ево сада и у Бугарској.
Како се Донка заинтересовала за бакине шкриње и старинске ношње? Повод је био њен дипломски рад:
...Решила сам да направим пано користећи ликовну технику колажа. Изабрала сам да буде нешто бугарско, јер су ми мајка и отац Бугари. Код нас, на селу баке су још чувале у сандуцима ручно ткану одећу. И ја сам направила девојку у бугарском националном костиму коју сам сместила у бугарски ентеријер – каже Донка Минковскаја.
Она захваљује својој породици, Центру бесарабских Бугара и Институту за етнологију и фолклористику БАН што су је подржали и оснажили да изложи своје радове у Бугарској.
Наредне школске године Донка Минковскаја ће, уз подршку Центра бесарабских Бугара, уписати мастер студије на Националној ликовној академији у Софији.
Превод: Ана АндрејеваВечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..