Електродистрибуција у Бугарској је приватни бизнис у коме доминирају стране компаније. Једна од највећих између њих, која снабдева 3 млн Бугара у целој западној Бугарској струјом, укључујући и главни град Софију је чешка државна компанија ЧЕЗ. Она је стекла право да дистрибуира струју до потрошача тог региона пре 14 година за што је платила 280 млн евра. Сада Чеси одустају од тог бизниса у Бугарској чија се вредност процењује на милијарду евра (актива) и 50 млн евра (годишњи профита). Они бизнис продају бугарској приватној компанији Инерком за 360 млн евра, а уговор је већ потписан. Наизглед – у питању је нормална купопродаја у којој учествују две компаније, а државна интервенција не би смела бити већа од прибављања одобрења Комисије за заштиту конкуренције.

И мада је то једини формални инструмент који би држава могла искористити практично се сва држава дигла на ноге, јер су према властима угрожени национална безбедност и интереси 3 милиона потрошача струје. Министарка енергетике Теменушка Петкова је на предлог премијера поднела оставку, која ни до сада није прихваћена. Парламент је затражио објашњења од власнице компаније Инерком – Гинке Врбакове, председник Румен Радев размишља о сазивању ванредног заседања Консултативног савета за националну безбедност, премијер Бојко Борисов је затражио да држава постане већински власник деоница компаније ЧЕЗ.

Бугарска пословна дама сложила се да узме за партнера државу, али је додала да то морају одобрити и шефови ЧЕЗ-а у Прагу, за које је по речима премијера Републике Чешке Андреја Бабиша посао завршен.

Зашто се таква бука и галама дигла око наизглед нормалног посла закљученог између партнера у двема земљама-чланицама ЕУ?

ЧЕЗ послује у сектору електропривреде и нико у то не сумња. Другачије стоје ствари са приватном бугарском фирмом Инерком која је била непозната широј јавности до тренутка када је испало да је она купац електродистрибутивног предузећа од стратешког за Бугарску значаја. Почеле су колати гласине, појавила су се нагађања о пореклу новца којим се купује тај бизнис. За сада преовлађује мишљење да је Инерком само фасада, а да је прави нови власник тог бизниса друго физичко или правно лице. Наведене су неке офшорне компаније из бивших совјетских република које вуку конце из сенке. Једине непобитне чињенице о Инеркому су те да фирма из Пазарџика поседује 4 мала фотонапонска парка, да одбија да и даље управља неколико општинских паркинга у Пазарџику као и да је престало учешће супруга Гинке Врбакове у неколико његових фирми. Чак и да ово реструктурирање пословања фирми није на неки начин везано за купопродају електродистрибутивног предузећа, оно показује реалне димензије рада ове компаније. Оне су далеко испод нивоа финансијских могућности и менаџерских вештина неопходних за управљање предузећем са 3 млн клијената. После неколико дана ћутње, власница Инеркома је проговорила и није се уморила да објашњава свим националним медијима и званичним институцијама како је ова купопродаја  ЧЕЗ -Бугарска законски исправна, поштена и у интересу потрошача и државе.Чешка компанија је такође покушала да умири јавност изјавама својих представника.

Како ће се окончати читава ова заврзлама – да ли истинском приватизацијом или принудном ренационализацијом, не може се рећи. Можда ће овај трговински посао бити подвргнут политичким и економским притисцима.Све ће зависити од преговора Врбакове са шефовима ЧЕЗ средином ове недеље у Прагу, које ће она наговарати да приме бугарску државу као сувласника у предузећу које продају. Због спора из међународних пословних односа са бугарском државом, ЧЕЗ је поднела тужбу Међународној трговачкој арбитражи у САД и тражи одштету од десетина милиона евра, па се вероватно неће обрадовати том незваном партнеру-дужнику. По свој прилици и Европска комисија неће благонаклоно погледати на државно интервенисање јер се оно коси са правилима игре у енергетици. Најновију варијанту лансирао је министар финансија Владислав Горанов, он наиме предлаже да бугарска држава купи самог приватизатора, т.ј. компанију Инерком, заједно са компанијом ЧЕЗ- Бугарска која јој већ припада. Ствари су се толико замрсиле да је бугарски парламент решио да под хитно усвоји измене Закона о енергетици за које се очекује да ће ступити на снагу за 15-ак дана. Уз помоћ тих измена параметри купопродаје и актери који у њој учествују биће доведени у склад са стратешким интересима државе и потрошача. А док раде на изменама Закона, не би било згорег да се  народни посланици и остали управљачи упитају зашто стратешки инвеститори као ЧЕЗ напуштају Бугарску.

Превод: Ана Андрејева