Сваке године последње среде фебруара обележава се Међународни дан борбе против вршњачког насиља који је познат као Дан ружичастих мајица.
Први пут је Дан ружичастих мајица обележен у Канади 2007. године као протест који су организовали ученици Дејвид Шепард и Травис Прајс тако што су обукли ружичасте мајице да би изразили своју позицију против насиља у школи. У Бугарској ова иницијатива је релативно одскора популарна, а у кампањи прошле године учествовало је отприлике две трећине школа у земљи. Према званичним подацима, око једне четвртине бугарске деце било је објекат злостављања преко интернета. Овогодишња кампања је усмерена управо против насиља преко интернета и обухвата сајбер зависности који се често сусрећу код малолетника. Данас се поводом Дана ружичастих мајица организују разне манифестације уз помоћ невладиних организација и центара за заступање деце. Израђују се постери, веома популарни су тематски флешмобови у школским двориштима. На пример, кампања у Шумену пролази под мотом „Доброти не требају филтри!”. „Веома је важно да догађаје приређују деца за децу, а одрасли само треба да им пруже логистичку подршку.“.
Насиље у школи једино можемо евидентирати. Ми смо попут фотографа. За нас су сва деца једнака али, у ствари, једно од њих показује насилничко понашање. Према томе мора се спречити насиље, али не само то – морају се тражити његови корени, каже Јордан Тодоров, наставник за специјално образовање и психолог у Уједињеној школи „Никола Јонков Вапцаров“ у селу Влчитрн, у околини Плевена.
У ситуацији насиља обично постоје: насилник, жртва и заштитник. Према психологу, насиље може изазвати комплекси особе, али оно може бити и копирање понашања у породици. Породично окружење ни на који начин се не може искључити као основни фактор васпитања. Док жртва провоцира најчешће својом различитошћу, наводи Тодоров.
Према подацима Министарства образовања, у школској 2016/2017 години пријављено је 4.711 случајева насиља у школи. Прошле године су стручњаци ове установе израдили међуинституционални акциони план за превенцију агресије и јачање безбедности у школи. Међутим, према Јордану Тодорову, превенција постаје веома тежак посао, јер школа може да реагује тек када дође до појаве агресије. По његовим речима,веома је битно да у улогу заштитника наступе сама деца.
Заштитник је дете које има веома стабилан и здрав вредносни систем. Дете које има веома добар родитељски модел васпитавања. Улога заштитника има снажан утицај на адолесценте. Тако је зато што сама деца наступајући у тој улози постају социјални и васпитни коректив понашања у школи. Она постају пример опонашања, пример тога шта треба радити уколико постанемо сведоци насиља.
Према Јордану Тодорову, оно што највише треба детету да би расло живо и здраво и психички и физички јесте мир:
За психу детета најважнији је мир. Мир долази из добре школске средине и доброг породичног окружења. Само у условима мира дете се може развијати, може успешно учити и развијати свој таленат.
Превод: Албена ЏермановаТрадиционална бугарска баница заузела је треће место на престижној кулинарској листи најбољих јела са сиром на свету портала "Taste Atlas". Бугарска баница са сиром добила је рејтинг од 4,5 од могућих 5 бодова. Испред наше банице су Сврљишки белмуж из..
Извршна агенција за Бугаре у иностранству отвара свој Библиотечко-информациони центар, чиме ће први пут широј јавности бити омогућен приступ њеном богатом књижном и архивском фонду. Како наводе из Агенције, библиотека поседује бројне занимљиве..
Донацију органа одобрава 62% Бугара, 18% је не одобрава, док 20% не може да процени. То показују подаци националног репрезентативног испитивања јавног мњења Агенције „Тренд“, који су објављени ових дана. Испитивање је по наруџбини Извршне агенције..
Весели и шарени Ускршњи празник под насловом „Запевајмо, заиграјмо на Ускрс, на тргу“ одржаће се данас на отвореном у Старој Загори. За добро..
Најновија слатка креација Марије Озтурк – макета базилике Светог Петра у Риму – дала нам је повод да управо у данима пасхалне светлости поразговарамо са..
Чак 62% запослених и осигураних грађана у Бугарској има примања испод прага неопходног за пристојан живот, показују најновији подаци Конфедерације..