Крајем протекле недеље на позив свог бугарског колеге Румена Радева у посети Бугарској боравио је председник Републике Србије Александар Вучић. Била је то визита у земљи која председава Саветом ЕУ свега две недеље после објављивања нове Стратегије ЕУ о Западном Балкану, према којој је Србија, поред Црне Горе, најбоље припремљена за пријем у ЕУ. Два дана после Вучићевих разговора у Софији, данас се у посети Београду налази председник ЕК Жан-Клод Јункер.

Вучићева визита посматрана је са великом пажњом због тога што је он једна од најистакнутијих политичких фигура у западном суседу Бугарске. Као лидер десноцентристичке Српске напредне странке већ од њеног оснивања 2008г., он је био премијер од 2012. г. до 2017. г., а затим је номиновао садашњу премијерку Србије Ану Брнабић и постао шеф државе у  за европску перспектив Србије одлучујућем тренутку. Десноцентристичка оријентација Александра Вучића слична је оној владајућој партији ГЕРБ у Бугарској, а његов председнички мандат временски се скоро у потпуности поклапа са мандатом председника Радева. Због свега тога са великим степеном сигурности се може тврдити да су прошлонедељни разговори назначили правце билатералне и мултилатералне сарадње Софије и Београда за бар три године унапред.

После разговора двојица председника су дала заједничке изјаве из којих је постало јасно да ће Бугарска и даље пружати потпору Србији на њеном  европском путу. Председник Радев је истакао да ће бити подржане реформе као и кораци у правцу унапређења добросуседских односа у региону. Може се донети индиректан закључак да та подршка није безусловна. Софија ће очито и у будуће инсистирати на решавању спорова између Србије и Косова. Бугарска страна неће одустати од активне заштите права бугарске мањине у Србији, имајући у виду да је председник Радев изричито инсистирао пред својим колегом Вучићем на предузимању мера које би обезбедиле напредак региона где  је она сконцентрисана. Договорено је да приликом предстојеће посете Радева Србији, он и његов српски колега обиђу та подручја. Везано за ову за Бугарску осетљиву тему Вучић је уверио свог домаћина да ће српска страна учинити све што је могуће како би се у његовој земљи повећао број ђака  који изучавају бугарски језик.

Непосредно пре своје посете Софији Вучић је у Београду разговарао са руским министром иностраних послова Сергејем Лавровом. Том приликом Вучић је изјавио да Србија неће подлећи евентуалним притисцима да због европских интеграција крене у другачијем смеру, али ће она бити на истој линији и наставити да развија најбоље односе са Руском федерацијом. Она неће увести санкције Русији и биће јој и у будуће захвална „што брани територијални интегритет Србије и подржава њен став о Косову." За време разговора у Србији није било речи о тим гледиштима Србије, а из тога се подразумева да их бугарска страна прихвата са разумевањем, можда чак благонаклоно, па ће у односима са Србијом бити вођена углавном прагматским мотивима.

И стварно, у разговорима су преовлађивала питања прагматске природе. На нивоу шефова држава је изражена нада да се у краткорочном плану унапреди сарадња у области инфраструктурне и енергетске повезаности. Као конкретни пројекти, приоритетни за обе државе, наведени су довршавање аутопута Ниш-Софија, изградња гасног интерконектора између две земље, оптимизација технологије и капацитета железничког саобраћаја и повећање броја и ефикасног функционисања граничних прелаза дуж заједничке границе. Вучић је у присуству новинара поменуо да постоје значајне могућности за сарадњу  и у војној индустрији. На нивоу министара потписани су Меморандум о побољшању ефикасности железничког система, Меморандум о сарадњи у развоју лучке инфраструктуре на Дунаву и Меморандум о подстицању размене искустава и добрих пракси на пољу рада, запошљавања, интеграције хендикепираних лица, законодавства о социјалном осигурању и политике промовисања запошљавања и професионалне обуке.