Један од најзапаженијих иноватора Илон Маск послао је у свемир свој аутомобил, док је астрофизичар Стивен Хокинг упозорио јавност да људи морају да пронађу нови дом у свемиру у наредних 200 до 500 година. Тада ће људи бити приморани да постану астронаути и одлазак у свемир више неће бити сан из детињства.
Центар за креативну едукацију се последњих 14 година бори да Бугарска у скорој будућности поново заузме своје место међу водећим космичким нацијама и пружа могућност талентованој деци да се изблиза упознају са свемирском науком у реалној средини. И ове године бугарска деца старости од 9 до 15 година могу да се до 1. марта пријаве за летњи камп у Свемирском кампу у Измиру, Турска, који је један од три кампа у свету створена по узору на америчку свемирску агенцију НАСА. Малишани ће у овом центру имати прилику да стекну више знања из области астрономије, роботике, астрофизике и биологије, те ће видети и испробати уређаје које у својој припреми користе будући астронаути.
Деца стварају колоније на Марсу, граде ракете које потом лансирају, учествују у свемирским симулацијама, прича Гергана Рајжекова, координатор свемирског кампа у Турској. Међународне екипе се деле у три групе – део малишана остаје у земаљској сателитској станици, други су у међународној свемирској станици, док су трећи у улози астронаута који се припремају за предстојећи лет. Ако деца правилно одговоре на постављена питања, као награду ће добити прилику да виде тренажере. Осим тога се срећу са научницима који ће им објаснити физичке законе – како једна гигантска ракета може да полети у свемир, како и под каквим околностима их поправљају ван предела Међународне космичке станице. Али ће трешња на торти бити разговор са астронаутом НАСА у реалном времену.
До сада је преко 850 бугарске деце имало прилику да оствари свој „свемирски“ сан – нека од њих се данас припремају на страним универзитетима како би постали део различитих свемирских програма. А да ли је могуће да и у Бугарској остваре свој сан и постану астронаути?
Има различитих пројеката реализованих уз учешће наших научника и већина њих каже да за остале земље Бугарска не постоји на мапи космичких нација, те нас упоређују са земљама које нису послали ниједног астронаута у орбиту, каже Гергана Рајжекова. Истина је да у последње три деценије немамо таквог и нисмо део Европске свемирске агенције. У току су преговори о придруживању Агенцији и уколико будемо уплатили одговарајућу таксу у износу од 1 милиона евра, бугарски астронаут може да почне са припремама.
Центар у Измиру је притиснуо дугме за почетак на овом дугом путу, каже још Гергана Рајжекова. Деца на овом месту уче да без припреме, дисциплине, свакодневног вежбања и тимског рада не могу да оду у свемир. О свему томе, као и томе како се одвијају припреме за колонизацију Марса деца ће имати прилику да поразговарају с Басом Лансдорпом, оснивачем програма Mars One који ће 23. марта одржати предавање бугарској публици:
За већину је насељавање Марса научна фантастика, али смо свесни тога да ће се то кад-тад десити, сматра Гергана Рајжекова. Бас Лансдорп вероватно неће успети да се у оквиру само једног предавања дотакне свих битних тачака везаних за једну атмосферу која садржи пуно прашине, за једно место на којем има воде, али она није као вода на Земљи. Према научницима, људи чисто физички неће поднети ово дуго путовање, тако да предстоје многи покушаји све док не буде изграђена одговарајућа ракета и пронађен начин да људско тело издржи услове на Марсу. Осим тога, треба да буде пројектована и колонија за производњу потребне хране, воде, ваздуха итд.
На прошлогодишњем свемирском кампу у Измиру су бугарска деца упитала америчку астронауткињу која је најлепша ствар коју су видели из свемира. На што је она одговорила – Земља, јер има ореол.
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..