15. фебруара навршава се 120 година од рођења Дика Илијева – композитора, диригента, самосвојног талента, јединствене појаве у нашој култури. Написао је више десетина кола, маршева, валцера, раченица, сплетова мелодија за дувачки оркестар.
Рођен је 1898. године у селу Карлуково у сиромашној породици упркос томе што су сви у њој од јутра до мрака радили. Једна од омиљених ствари будућем композитору у његовом детињству била су недељна кола на сеоском тргу. У својим сећањима се Дико Илијев често враћа тој шареној слици народног весеља пропраћеног лепом музиком из северног дела Бугарске. Похађао је школу при Војном дувачком оркестру у Орханијеу (данашњем Ботевграду). Имао је тек 14 година када је постао члан дувачког оркестра 16. Ловчанског пука који је био у саставу Прве бугарске армије и тако кренуо путевима рата. Почео је Балкански рат, затим је стигао Први светски рат, а младић је учествовао у окршајима на Сереском фронту. Тамо, у рововима 1917. године написао је прво коло – “Искарско”. Касније је у Софији радио у оркестру Војне школе, изводио је партију првог тромбона у оркестру Софијске опере.
Затим се вратио у свој родни крај. Наставио је своје музичко образовање сам, као и под руководством чеха Александра Вејнера, диригента оркестра 36. пешадијског Козлодујског пука. У том оркестру Дико Илијев је први био музичар, а после је од свог ментора наследио диригентско место. Живео је у граду Орјахову а у слободном времену обилазио је оближња села, подучавао децу и омладинце.
Дуго времена његова кола сматрана су народним, а композитор је то прихватао као највећу награду за своје стваралаштво. Последњих година свог живота Дико Илијев је живео у граду Монтани где је о њему бринула његова ћерка. Напустио је овоземаљски свет у децембру 1984. године. Неколико година касније Монтана постаје домаћин Празника дувачких оркестара „Дико Илијев“. Године 1994. Министарство културе их је прогласило националним. Празници дувачких оркестара „Дико Илијев“ (уз међународно учешће) се одржавају и у граду Орјахову, а 2018. предстоји њихово 22. издање. Домаћин догађаја је дувачки оркестар при Народном читалишту „Надежда 1871. г.“ у граду. И овај састав носи име композитора.
Његов садашњи руководилац Кузман Кузманов, као и гђа Хризантема Рашева – секретар читалишта су међу најактивнијим истраживачима стваралаштва Дика Илијева. Пре око две године по њиховој иницијативи и уз њихову неоцењиву помоћ, БНР је снимио непозната дела овог нашег истакнутог музичара.
Фотографије: архива
Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..
Песма "Виолински кључ" доноси топлину и носталгију кроз стихове које је поетеса Џина Дундова написала током посете Тетевенском Балкану. Текст, посвећен композитору Димитру Гетову, који је аутор аранжмана, одликује се дубоком емоцијом и лирским описима..
Последњег децембрског дана од године која је на измаку опраштамо се са осмехом – најискренијим, дечјим. „Поклони осмех“ је прва песма написана за деветогодишњу певачицу Сијану Славчеву, са музиком Хајгашода Агасјана и аранжманом Светослава Лобошког...
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на..