Сипаш га у чашу, пијеш и никад не знаш колико је рада уложено у њега. Са стране све се чини једноставним, али док дође тај тренутак, три месеца „живиш“ у вину. Ако ујутру, у подне и увече не размишљаш позитивно, не пратиш пажљиво сваку фазу процеса, резултат ће бити никакав. Треба само да поштујеш правила и да о вину размишљаш с љубављу – рекао је Христо Ковачев, произвођач вина-аматер.
Христо је рођен у Тројану – лепом граду са богатом историјом, очуваним традицијама и лепом природом који је смештен у подножју Старе планине. У његовој околини налазе се резервати Националног парка „Централни Балкан“. Кажу да је Тројан бугарска престоница шљивовице. Христо већ годинама има приватни бизнис. Власник је велике посластичарнице, у којој производи и продаје дивне слаткише. Завршио је Гимназију страних језика у Ловечу, а затим је изучавао биотехнологије на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ и Хемијско-технолошком и металуршком универзитету у Софији.
Ево како је љубитељ вина постао произвођач вина-аматер.
Пре десетак година смо се окупили на једној викендици – били смо мушко друштво и почастили се вином. Неко је рекао да на подручју Старе планине нико не уме да направи добро вино и да се у то разумеју само људи из пољских региона. Ова мисао је ушла у моју главу и није ми давала миру. Почео сам да тражим књиге и уџбенике у вези са производњом вина. Учинило ми се да процес није толико сложен и већ прве јесени купио сам специјални суд од нерђајућег челика. Почео сам са скромном количином од 200 кг грожђа сорте „Мерло“. Придржавао сам се стриктно свих захтева из књига и мада ми је ово био први пут, произвео сам добро вино. Следеће године сам купио још два суда и решио да експериментишем – узео сам две сорте грожђа. У кућним условима обично се не прави велика количина вина, али уколико човек има с ким да га пије, добија се дивна комбинација добрих људи и добрих напитака.
Многи су високо оценили мајсторство овог Старопланинца – не само његови бројни пријатељи.
Учествујем у једном такмичењу за аматере – прича Христо. – Са престижног такмичења произвођача вина-аматера у Ловечу добио сам награде на три узастопна издања. Ове године моје вино је учествовало и на такмичењу у Асеновграду на којем учествују прави љубитељи вина из свих крајева Бугарске. У саставу жирија су само професионалци – представници Аграрног универзитета у Пловдиву. Они су високо оценили два моја вина и доделили им прво и друго место. Једно је било од сорте грожђа каберне фран, а друго – од сорте карменер.
Поред танчина у производњи вина Христо се упознао и са „карактером“ различитих врста грожђа. Тврди, да постоји веза између хороскопског знака особе и њених преференција укуса вина.
Познајем веома богате сорте које се узгајају код нас. Могу рећи да свака сорта вина одговара одређеном карактеру – наставља он. – Као што се људи разликују по свом темпераменту, тако и вина направљена од различитих сорти грожђа имају свој идентитет. Ја сам, на пример, у хороскопу лав и волим вина која имају наглашени воћни укус и мирис. Они се добијају када се семенке и љуске одвоје након бурне ферментације. Ако се на дуже оставе у вину воћни укус и мирис се не осећају а преовлађују танини. Приврженик сам те технологије, управо она одређује карактер вина. Не постоји воће чија се арома не може открити у некој сорти грожђа. Мислим да у Бугарској људи све више цене добро вино. На пример, у нашем граду који је познат по доброј шљивовој ракији, све више је оних који траже добро вино и који га већ праве.
Верујем да је „вино кључаоница кроз коју завирујеш у човеково срце“. „У вину је истина“ – кратко, али сасвим тачно речено. Последњих година 14. фебруара код нас се славе два празника. Неки празнују Дан Светог Труфуна – заштитника винове лозе и виноградарства, а други Дан заљубљених. По мени, они имају пуно заједничког.
Превод: Албена ЏермановаАприловска гимназија у Габрову, наследница прве секуларне школе у Бугарској , основане 14. јануара (2. јануара по јулијанском календару) 1835. године, ове године обележава 190 година постојања. Ову образовну институцију у живописном граду у подножју..
Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату, чине и..
Ученица дванаестог разреда из Бугарске, Александра Петкова, нашла се међу 20 младих из целог света са признатим достигнућима, који су имали прилику да представе свој научни рад током церемоније уручења Нобелових награда у Стокхолму, објавило је..
Општина Варна обележава 150 година од рођења великог архитекте Дабка Дабкова (21. јануар 1875 – 8. април 1945). Поводом овог значајног јубилеја,..
Захваљујући свом доприносу у популаризацији Бугарске као туристичке дестинације у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, међу добитницима годишње награде за..
Данас, 25. јануара 2025. године, навршава се 90 година од оснивања БНР. Указом цара Бориса Трећег од 25. јануара 1935. године..