Протестујемо због угрожености Националног парка Пирин, али истовремено и против корупције на свим нивоима, против зависних политичара који не желе да поштују законе. То је протест против безакоња! Зато што су Пирин и његово спасавање симбол свега тога!Овим речима организације за заштиту природе, удружене у коалицију „Да би у Бугарској остала природа“ позивају све Бугаре у нас и иностранству, којима је домовина драга, да се укључе у протесне акције против одлуке владе од 28.12.2017. која дозвољава грађевинске радове на територији националног паркаПирин. Они траже и оставку Нена Димова са положаја министра заштите животне средине и вода који је предложио ту одлуку као и то да се у јавности огласи ко је реални власник компаније „Јулен” АД, концесионара ски зоне у Банском и даизнесу резултати међународне ревизије концесије.

У одговор на то министар Димов је уверио заштитнике Пирина да се на територији националног парка неће градити хотели и спа објекти, него искључиво спортска инфраструктура. Променом Плана управљања националним парком Пирин омогућује се да се граде каптаже за акумулирање изворских вода ради снабдевања домаћинстава. Упркос томе еколози су категорични да ова одлука владе подрива заштиту Пирина и широм отвара врата за сечу вековних шума молике и мунике, јеле и белог бора, старих између 100 и 500 година. Пирин је станиште мрког медведа, вука, дивокозе, ретких врста сова и детлића, десетина врста ендемског биља. Зато никакво поновно пошумљавање у облику компензације не би могло да надокнади последице девастирања природе Пирина.То је и једини национални парк, који је уврштен на Унескову листу светске природне баштине.

У заштиту парка Министарству заштите животне средине и вода поднето је преко 1.000 ставова у писаном облику, а упућено је и више од 100.000 писама грађана из целог света:

У десетинама градова Европе, а такође и у Аустралији бугарски грађани који тамо живе, сами организују протесте у подршку НП Пирин чији се захтеви подударају са онима учесника протеста у Бугарској – нагласио је Борислав Сандов, еколог и познати заштитник бугарске природе. – Радујемо се што бугарска дијаспора још увек има свест о тим питањима. Јако се надам да ћемо уз подршку како наших сународника у иностранству тако и партнера у Европском парламенту успети да размрсимо клупко проблема везаних за парк Пирин. Тада ће на видело дана изаћи истински важна питања која се тичу развоја домаћег туризма. Практично ски услуге овде су прилично скупље од оних у реномираним европским скијашким центрима, али цене смештаја и разоноде су у Бугарској вишекратно ниже. Банско се претвара у јефтину дестинацију за онесвешћивање од алкохола налик на Сунчев брег, где се туристи бацају у свакојаке пороке што је јавна тајна коју нико не сме да изусти.

Измештање фокуса са суштинских проблема уз тврдњу да се даје зелено светло  изградњи друге кабинске жичаре у Банском, код многих ствара илузију да су учесници протеста против развоја скијашког туризма. Већина оних који су стали у заштиту Пирина су млади људи који возе скије или сноуборд, баве се планинарством и велики су заљубљеници у природу. Они воле да уживају у аутентичној природи, далеко од луксузних хотела и кафана које постепено нагризају бугарску природу. Некада Банско је био мирни градић, познат као родно место народног будитеља Пајсија Хиландарског и песника Николе Вапцарова. Куће су одисале чистоћом и топлином као уосталом и већина других кућа у брдско-планинским пределима. За планинаре овде је био крај уобичајеног цивилизацијског живота и полазна тачка за јуриш на првенац Пирина – други по висини врх у Бугарској – Вихрен (2914м).

Мештанима, који су за живот зарађивали тако што су развијали локални туризам, а био је он целогодишњи и везан за планину, сада више нема места. – тврди Борислав Сандов. – Монополизација туристичког сектора и скизоне утиче на све то. Мали китњасти град, смештен у котлини између Риле, Пирина и Родопа на жалост је изгубио свој аутентичан вид са типичним планинским кућама, укусном храном и лепом природом. Бугарска се не може такмичити са Алпима у погледу нагиба, висине или дужине скијашких стаза. Пирин је сто пута мањи од Алпа и ако ми не понудимо квалитетну услугу везану за наш национални и културни идентитет, онда значи да радимо против себе. Поред тога сеча шума  ствара услове за ерозију тла и поплаве. Зато се пре неко време река Глазне, која тече кроз град излила и поплавила све унаоколо. Што се више буду секло, толико већа ће бити штета од поплава.

Постоји изрека да „пред чињеницама и богови ћуте“ – да ли ћечињенице које иду у прилог очувању Пирина убедити бугарске политичаре да промене своју одлуку? „Морамо наћи не консенсус, већ баланс између заштите животне средине и економског развоја“, нагласио је ових дана министар Димов.

Протести се настављају...

Превод: Ана Андрејева