Привреда Бугарске бележи успон који би требало да се настави и у следеће две године, показали су резултати анализа међународних посматрача. Али је она упркос томе суочена с великим задатком – треба да се нађе потребна радна снага. Ако земљу није мучио недостатак радне снаге, данас би БДП био за 2 милијарде већи на годишњој бази, рекли су експерти.

Зашто је након година велике незапослености дошло до обрнуте појаве?

Неколико је разлога и што се мера за решавање проблема тиче, постоји једногласност између пословних кругова и власти. Као прво се треба навести да се становништво Бугарске убрзано смањује и стари. Од око 9 милиона становника, колико их је било крајем минулог века, данас број Бугара прети да се спусти испод 7 милиона. Главну „заслугу“ за демографску кризу имају ниска стопа наталитета, висока стопа морталитета и емиграција. Или, другачије речено, број становника Бугарске смањује се сваке године за око 50.000 људи, дакле, годишње нестаје један бугарски град средње величине. Број старих особа премашује 2 милиона и оне не учествују у стварању БДП-а већ само конзумирају оно што је произвело осталих 3 милиона радно способних становника. Осим тога, сваке године преко 20.000 људи одлази из земље у потрагу за бољим животом или због школовања у иностранству, а већина њих се придружила 750.000 Бугара који су се трајно преселили у неку европску земљу.

Влада је разрадила три основне групе решења проблема недостатка људског капитала и ове мере су пословни кругови одобрили. Реч је о напорима да 200.000 Бугара буде укључено у тржиште рада – то су углавном особе које нити уче, нити траже посао. Друга мера се односи на наше сународнике у иностранству – покушаћемо да их мотивишемо да се врате у земљу. И последња мера за превазилажење кризе предвиђа увоз радне снаге. Пословни кругови су одобрили владине мере, али то не значи да на њих не гледају скептично, нити скривају да не гаје велике наде што се њихове ефикасности тиче. Посебно када се узме у обзир да су мере које је влада донела општег карактера и имају дугорочну перспективу, док су пословни кругови приморани да се свакодневно носе с проблемом недостатка радне снаге. У земљи у којој је просечна месечна зарада нешто изнад 500 евра, привлачење мотивисаних и оспособљених радника није ни мало лак задатак, посебно када се узме у обзир слободно и велико тржиште рада ЕУ путем којег сваки Бугарин може да нађе посао и заради далеко више него у домовини. Јер је свима јасно да је висина плате пресудан фактор у тражењу посла. Али постоји још једна ствар која додатно отежава решавање тог задатка. Мањак радне снаге је проблем који мучи све секторе. Траже се висококвалификовани кадрови, али и радници без квалификација и с нижим нивоом образовања. Дошло је до тога да је Удружење узгајивача оваца и коза у Бугарској објавило да траже да запосле 1.000 пастира из трећих земаља, плате од 350 до 700 евра плус бонуси.

Мањак људског капитала на тржишту рада у Бугарској неће бити брзо и лако превазиђен. На основу три сценарија које је влада развила за решавање овог проблема треба да се направи нека комбинација и да се привуку и друге јавне институције и управе које би подржале њихове напоре. Чак је лансирана идеја о изради међународне Софијске конвенције о демографској кризи.