Цена струје за индустрију скаче између 30 и 60%, алармирале су крајем прошле године домаће компаније. Синдикати су најавили да ће протестовати против поскупљења струје за домаћинства, која ће довести до нових цена робе на рафовима. На почетку 2018. г. ове апокалиптичке прогнозе су се показале ипак мало претеране, па се сада најављује прихватљивије повећање цене струје за 15-30%.

Јануар је већ на измаку, цене нису промењене, али страховања привреде и синдиката остају зато што се по речима шефа Бугарске привредне коморе Божидара Данева наставља „економска шизофренија, која је резултат лошег и неправилног управљања”. Напетост је до те мере порасла да су министарка енергетике Теменушка Петкова и председник Националног енергетског регулатора Иван Иванов неједном позивали послодавце и представнике најамних радника на сусрете и разговоре, којом приликом се нису уморили да понављају како нема разлога таквом драстичном скоку цене струје у садашњем тренутку. Ретко кад виђена истомишљеност привредника и синдикалаца и даље траје, али је само донекле одгодила очекивани „струјни удар“ за почетак фебруара 2018. г.

У Бугарској цене струје су углавном две врсте – регулисане и берзанске. Прве одређује Комисија за регулисање енергије и воде, оне се по правилу мењају двапут годишње. Од 2015. г. је прорадила и независна енергетска берза која је практично учесник на тржишту струје од прошле године. Теоретски гледано сви имају право да тргују на тој берзи, али де факто само привреда има приступ том тржишту, а количина струје која се продаје по слободним ценама долази само из две државне електране – нуклеарке у Козлодују и једне термоелектране у јужној Бугарској. Формална либерализација тржишта струје за сада нема неке веће последице за обичне потрошаче – нити су цене на берзи конкурентније, нити је берза отворена за обичне грађане. Чак је и министарка енергетике признала да на енергетској берзи није све у реду.

Представници бизниса и синдиката за сада не одустају од намере да протестују против најављеног „струјног удара“, па за 28. фебруар планирају масовне манифестације незадовољства, ако и после траженог састанка са премијером Бојком Борисовим спорна питања не буду решена. Бизнис страхује да ће доћи до удруживања конкурентних компанија у картел, шпекулација, нетржишног понашања добављача енергије и у крајњој линији – неподношљивог повећања цене струје. Синдикати пак виде опасност по интересе запослених као и ризик од великог удара по џепу потрошача. Они упозоравају да ће компаније бити приморане да смање производне трошкове пре свега за рачун зарада које исплаћују најамним радницима.

Цена струје у Бугарској је, додуше, најнижа у Европи – вредност једног мегавата овде је 38 евра, док је у развијеним европским земљама бар 65 евра. Али исто тако је тачно да нема друге земље у ЕУ са толико ниским дохоцима по глави становника што намеће већу неопходност од „социјалне подношљивости” и мање – од тржишних цена. Захтеве тржишта ипак није могуће дуже времена пренебрегавати, јер то води до произвољног извртања основних принципа привређивања што је непожељно, јер Бугарска као чланица ЕУ има привреду отворену за свакојаке спољне утицаје. Другим речима притисак на Бугарску да повећа цену струје долазиће углавном споља, из земаља са отвореном економијом где су ове цене доста веће од оних у Бугарској. Гледано из тог угла, поскупљење струје у Бугарској је неминовно на средњорочном плану. Било би добро да се дотле и дохоци повећају и постану упоредиви са европским нивоима, а фирме пак би требало да постану довољно конкурентне и адаптивне.

Превод: Ана Андрејева