28. јануара Национална академија позоришне и филмске уметности је навршила 70 година постојања. Специјални концерт на који ће бити позвани бивши ђаци ове високошколске установе обележиће крај јубиларне 2018. године, а пре тога љубитељи позоришне уметности ће имати прилику да се укључе у традиционални позоришни маратон на чијем ће програму бити представе студената. Припрема се и турнеја младих глумаца у различитим градовима Бугарске.

После краја Другог светског рата многи млади људи су поново показали велико интересовање за универзитетско образовање. Повећава се интересовање и за позориште, повећавају се и захтеви публике а потреба за новим редитељима и глумцима постаје осетна. Због тога је Одлуком владе од 28. јануара 1948. године основана Државна висока позоришна школа. Сагласно њој, та школа је требало да буде изграђена на бази Државне позоришне школе при Народном позоришту. Од 1951. високошколска установа носи име глумца Крстја Сарафова који је одиграо низ истакнутих улога у комадима Шекспира, Гогоља, Чехова, Молијера и др.

Први наставници, њих око 20, су преносили студентима знања из свих области глумачке професије. Међу важним предметима били су правоговор, плес, сценско понашање… Без ових елемената и сталних вежби развој глумца је немогућ. Ректор Академије проф. др Станислав Семерџијев прецизира то, јер постоји много позоришних школа које себи постављају задатак да од ученика односно студената по сваку цену направе глумце или редитеље и за њих правилни изговор речи није од великог значаја. Наравно, има и обрнутих примера – када се мање пажње посвећује самој глуми. Годишњица Националне академије позоришне и филмске уметности је била повод за разговор са проф. Семерџијевим. Замолили смо га да нам исприча о академском саставу Академије данас, као и о интересовању страних студената за студије на овој нашој високошколској установи.

Интересовање страних студената је слабо, каже проф. Семерџијев. Тако је из три разлога. Први је тај што они морају да уче бугарски језик. Други разлог је то што стандард у Бугарској још увек није веома висок. Прошле године сам довео 15 људи из Сингапура који су желели да студирају код нас, јер су имали прилику да виде филмове мојих студената. Дошли су, али чим су видели улице, услове смештаја у студентске домове, па још и каква нам је техничка опремљеност, одустали су. Трећи разлог је то што код нас баћелор студије трају 4 године. Последњих година ја понављам да за многе смерове студије слободно могу да трају и 3 године, али је за сада сагласно нашој законској регулативи то немогуће.

Што се академског састава тиче, одмах да кажем да немамо много младих наставника. Покушавамо да привучемо више младих људи али код тренутног финансијског стања високог образовања у Бугарској ово је заиста тежак задатак. Стално се повећава минимална зарада и испада да запослени на Академији са минималном зарадом сада већ примају скоро колико и наши асистенти. То није привлачна ситуација, посебно када је реч о младим људима који желе да имају нормалан живот и да се професионално развијају, категоричан је ректор.

Свему томе можемо додати и напоре које академско особље улаже у рад са студентима који такође одузимају енергију – они треба да према свакоме имају индивидуалан приступ, припрема сваке улоге такође тражи пуно времена и напора, а о томе често пута публика ништа не зна. Она дође и ужива у представи, али је зато управо та публика највећа награда за наше глумце.

Као највећу заслугу Националне академије позоришне и филмске уметности током времена проф. др Станислав Семерџијев је навео чињеницу да се квалитет образовања стеченог на Академији може мерити са оним стеченим на високошколским установама овог типа у свету.

Превод: Албена Џерманова