Историја и култура Банатских Бугара у Румунији, Србији и Бугарској и њихов идентитет нашли су се у фокусу Конференције на тему: „Банатски Бугари – некад и сад“ која се данас одржава у Софији. Организатори догађаја су Институт за етнологију и фолклористику при Бугарској академији наука и Удружење Банатских Бугара. У наставку прилога доносимо вам интервју с Мирела-Антонелом Петреску из Федерације бугарске заједнице у Румунији, новинаром Румунског радија, која нам је испричала о прошлости и садашњости етничких Бугара из румунског села Винга.

Винга је насељено место у Румунији, које је друго по броју становника бугарског порекла у Банату. Село које је дар цара Карла VI Бугари су населили 1741. године. Године 1744. им је царица Марија Терезија дала одређене привилегије и тада је село стекло статус града који се звао Терезиополис. Све до избијања Првог светског рата Винга је било културно средиште Банатских Бугара. Средином 19. века су се у Винги штампале књиге и новине Банатских Бугара, основано је Бугарско просветно друштво, прича Мирела Петреску.

И данас бугарску заједницу у селу Винга која броји око 300-350 људи уједињује њена материјална и духовна култура. Банатски Бугари у Винги развијају активну културну делатност и теже очувању својих обичаја. „По нашки“ се слави Божић, поштују се бугарски свадбени ритуали. Кад на празнике одлазе у цркву становници бугарског порекла облаче народне ношње. Бугари у Винги и данас говоре бугарски језик:

Бугари у Винги говоре или пре би се рекло „хортуват“ банатски бугарски дијалект стар више од 300 година. Ово је један архаичан бугарски језик који су бугарски лингвисти истраживали. Међу њима је чувени истраживач Стојко Стојков који је аутор књиге посвећене банатском бугарском дијалекту. Вокабулар и граматичке особине банатског говора су у својој основи бугарски, али се могу наћи и утицаји других језика – румунског, српског и других, каже румунска новинарка и додаје:

Село је смештено између два велика града – Арада и Темишвара. Овај положај неминовно утиче на становништво села Винга, за разлику од једног другог бугарског села у Банату – Старо Бешеново које је мало изолованије, што објашњава зашто је много боље очувано.

Вера је један од битних фактора који су током година допринели очувању бугарског духа у селу Винга, али она овде није православна:

Бугари у Винги су католици. Средствима која су прикупили мештани изграђен је велики храм у том селу, каже Мирела Петреску. Ово је једна од најлепших католичких цркава у Банату која привлачи многе вернике и туристе. Црква је изграђена 1891. године а већ следеће  је освештана. 1992. године је проглашена националним спомеником културе Румуније. Већ две године се у храму одржавају концерти у оквиру Међународног фестивала оргуљске музике у Темишвару.

Понос села је некада била и фабрика чоколаде чија слатка искушења је у првој половини 20. века волела и румунска краљевска породица, каже Мирела Петреску и додаје: 

У 19. веку је Винга била позната у земљи и иностранству по надалеко чувеној фабрици чоколаде која је названа по том селу.

Године 1885. је у Винги отворен погон за производњу чоколаде и других слатких производа коју је уочи Првог светског рата купио Србин Драшковић. Нови власник ју је претворио у једно од најпознатијих из овог периода предузећа у Европи, чији се производи успешно пласирају не само на Стари континент већ и преко Океана и у далеку Азију. 1948. године је фабрика чоколаде национализована и њена активност постепено опада.

Фотографије: лична архива