Европски комесар за политику суседства и проширење Јоханес Хан је коментарисао за БНР амбицију Бугарске да за време свог председавања Саветом Европске уније отвори европске перспективе Западном Балкану:

„Захвалан сам Бугарској да у мају приређује самит уз учешће представника Европске уније (ЕУ) и држава Западног Балкана – то је први састанак на таквом нивоу после Солуна 2003. године. Тренутак је изузетно важан. На европском нивоу протекле године смо створили предуслове – мислим на Декларацију државних и владиних руководилаца и на говор Жана-Клода Јункера о будућности Уније. Тако да је важно да искористимо инерцију тренутка за интеграције земаља Западног Балкана и да је развијемо. Јасно је да се поједине балканске државе налазе у различитом стадију припреме. Треба да узмемо у обзир њихов напредак, али и да га оцењујемо.“

Према Јоханесу Хану статистика не сведочи о смањењу подршке коју ЕУ ужива у државама Западног Балкана. Он је као пример навео Србију, где позитиван однос према Унији бележи раст. „Слична подршка зависи од тога у којој мери грађани појединих земаља осећају предност чланства у ЕУ. Након старта преговора са Србијом у земљи је забележен нагли раст страних инвестиција. При чему говоримо не само о инвеститорима из Европе, него из целог света. Бизнис веома тачно осећа напредак преговора, као и добре перспективе. Владавина права такође је важан аспекат. Све то постепено води отварању нових радних места и подизању животног стандарда.“

Као резултат економске, финансијске и миграционе кризе у Европи, код Европљана се запажа неки умор од пријема нових држава, изјавио је за БНР Јоханес Хан. „Нама је то познато и сматрам да политику проширења треба да објашњавамо не само грађанима земаља кандидаткиња, него и онима у државама чланицама. За мене питање је у томе да ли желимо да ЕУ извози безбедност и стабилност, или желимо да у ЕУ увозимо несигурност и нестабилност.“

Као „бранилац“ Балкана, Бугарска се ангажовала и да помогне нормализацију односа с Турском, а то је замршена тема, подвукао је комесар Хан:

„ЕУ је свесна да је Турска наш важан партнер. Осим тога наша сарадња с Турском је на веома високом нивоу у низу области. Са тачке гледишта ЕУ треба јасно да кажемо да Турска није Ердоган. У земљи има много проевропски расположених људи који желе чланство у Унији. Мислим да је још увек рано да спекулишемо о томе какво партнерство можемо да саградимо с Турском. Поздрављамо напоре Турске из последњих месеци у правцу нормализовања односа. А то је у интересу и Турске, и Европе.“

Тема о интеграцијама Западног Балкана ће остати на дневном реду ЕУ и после окончања бугарског председавања, коментарисао је Хан:

„Западни Балкан дуго времена ће бити у фокусу ЕУ, јер после Бугарске улогу председавајућег Саветом ЕУ преузима Аустрија, а после ње - Румунија. Осим тога очекујем и напредак у сфери дигиталне политике. Бугарска комесарка Марија Габријел је веома активна. Бугарско председавање ће сигурно довести до напретка и у другим сферама, какве су безбедност и енергетска политика. Не смемо заборављати и на предстојећи предлог Европске комисије о вишегодишњем финансијском оквиру.“ Према европском комесару Јоханесу Хану дискусија о финансијском оквиру пролази кроз питање о акцентима дугорочног развоја ЕУ:

„Миграција ће вероватно бити главна тема 21. века. Треба да пратимо развојне процесе у Африци, где већ средином овог столећа очекујемо двоструки, а до краја века – чак четвороструки раст становништва. Европа треба да се ангажује на економском развоју Африке како би створила перспективе за људе тамо. Треба да помогнемо стабилизацију институција, а за то је потребан новац. Другачије речено, говорим о заједничком ангажману, о заједничкој инвестицији, како бисмо спречили избеглички притисак на Европу.“