Једна изложба прича о вековним бугарским шумама и животињском свету у њима, разоткрива природно богатство на овим просторима које је све више угрожено нестанком. У јеку еколошких протеста против одлуке владе о промени Плана управљања Националног парка Пирин зоолози, ботаничари и научни илустратори имају снажну друштвену мисију – да кроз уметност учествују у спасавању дивљих животиња и њихових станишта и у подизању свести о њиховом драгоценом значају за све нас.

Стара шума је стављена на кушњу, економски интереси се сукобљавају са интересима заштите природе и ја сам шокиран да смо се у 21. веку мал те не вратили у доба када су овде живели неандерталци, наши преци који су веровали да је природа створена да би им служила. Овим речима проф. Николај Спасов, директор Националног природњачког музеја, отворио је изложбу у салама музеја додајући да поред лепотом, она одише и забринутошћу. Порука међутим је јасна – дивља гора мора опстати, казао је он.

Огромни постери са одсеченим дрвећем дочекују посетиоце, али се осећај апокалипсе почиње расплињавати, као да се топи због топлоте којом зраче прикази животиња и биљака, птица и инсеката – познатих врста, али истовремено и тајновитих бића шумских предела.

Седамнаест аутора, чланова Друштва анималиста, флориста и  научних илустратора приказује аквареле, графике и уља на платну у којима долази до изражаја њихов однос према живој природи.

Решили смо да утемељимо мало друштво које негује ту врсту уметности, а бави се и горућим проблемима заштите природе – прича сликарка Деница Пенева. – Наш посао везан је за дивљу природу па је сасвим природно што желимо да је очувамо. На почетку смо били опчињени њеном ненадмашном лепотом, али су касније проблеми које настоје да решавају заштитници природе постали и наша мисија, јер је све узајамно повезано. Сада се боримо за Пирин – није да смо против развоја туризма, али оно у шта се претворио град Банско, не допада нам се и не желимо такву будућност за скијашки спорт и за толико важна станишта биљака и животиња каква су она у Националном парку Пирин.

Према зоологу Асену Игнатову један од циљева изложбе је да подигне свест људи о осетљивости вековних шума на човекову делатност. Ако нестане само једна природна врста, ремети се равнотежа, па може да ишчезне читава шума. У Бугарској има мало старих шума – у Рили, Пирину, Западним Родопима, Средњој Старој планини и Странџи, али у њима се не врши скоро никаква контрола, долазе људи колима и АТV-има, они секу дрвеће, свесно криволове, чупају заштићено цвеће. Сада, по свему судећи, неки се неће постидети да секу вековно дрвеће и у Пирину, каже још Асен Игнатов.

У Пирину пре више година се није смело сећи дрвеће и градити жичаре. Већ првом жичаром су погажени закони, а сада, ево, инсистира се на изградњи друге жичаре. Добро знамо шта се догодило када је извршена сеча великог броја старог дрвећа – већ следећег пролећа природа се осветила Банском великом поплавама.

Притисак на организације заштитника природе и цивилног друштва постаје све већи, каже Георги Пчеларов, председник Друштва анималиста, флориста и  научних илустратора.

Охоли и безобзирни људи под благовидним изговором газе законе – додаје он. – Похлепне особе виде вековне шуме као плен и чине све могуће како би преотеле оно на шта читаво друштво има право. Последњем остатку Magna Silva Bulgarorum-а – велике шуме Бугара прети опасност и наша изложба је покушај да алармирамо шта ћемо да изгубимо уколико се ово безумље настави буком моторних тестера које обарају дивовско дрвеће, после које долазе поплаве, одрони блатњаве земље, бетонирање природе и у тај трен... наступа мрак.