На самом почетку свог првог председавања Саветом ЕУ, Бугарска је поред најављених приоритета категорично изјавила да ће у наредних шест месеци учинити финалне кораке у правцу свог кандидовања за пуноправно чланство у Европском валутном механизму ЕРМ 2, тако званој чекаоници за евро у којој свака кандидаткиња мора остати две године.
То је битна, макар и очекивана еволуција политике бугарских управљача који су у току 11 година после приступања ЕУ остали опрезни у погледу уласка у еврозону, па нису ништа конкретније предузели у том смислу иако снагом уговора о пријему у чланство ЕУ, Бугарска мора прихватити евро као националну валуту.
Зашто се сада Софија опет устремила према еврозони и које су шансе да успе у свом настојању да уђе у њу?
Бугарска привреда се у последње 2-3 године развија веома добро, бележи раст од око 4% и према прогнози Светске банке овај тренд ће се наставити у наредне бар две године. Инфлација је под контролом и у 2017 г. достигла 2,8%, стопу која је здрава и пожељна, а посебно након неколико година дефлације. Спољни дуг земље је испод 30% БДП, забележен је буџетски вишак, девизни курс бугарског лева у односу на евро је фиксиран и није мењан у току више од 20 година. Сви ти индикатори сведоче да смо испунили критеријуме из Мастрихта за пријем једне земље у зону евра. Бугарска је „урадила домаћи задатак”, како је рекао премијер Бојко Борисов на церемонији обележавања почетка бугарског председавања Саветом ЕУ. Шта мисли владајућа гарнитура у Софији је важно, али још битније је каквог су мишљења европске институције од којих зависи коначна одлука. У том погледу ствари су контрадикторне. Ниједна озбиљна финансијска или економска међународна институција не сматра да место Бугарске није у еврозони. Такав став заступају Светска банка и њен главни извршни директор Кристалина Георгијева, као и Међународни монетарни фонд.У конкретном случају је важно сазнати шта мисле у Бриселу о уласку Бугарске у зону евра. Благонаклони према земљи и лично према њеном премијеру Борисову председник Европске комисије Жан-Клод Јункер неједном је изјављивао како је место Бугарске у еврозони.Није пропустио да то још једном понови за време церемонија око преузимања председавања од стране Софије. „Још мало вам недостаје”, истакао је Јункер.
Међународни политички посматрачи и финансијски експерти су, међутим, прилично шкрти с похвалама и опрезнији када је реч о шансама Бугарске да званично прихвати евро. Додуше, они признају да је Бугарска испунила све формалне услове, али подсећају да се ипак ради о политичкој одлуци која се мора донети пуним консензусом. И управо овде се ствари замршују. Поједине земље чланице ЕУ прихватају Бугарску на прилично различит начин. То је постало и те како видно за време свечаности поводом почетка европског председавања Бугарскекада су велики међународни медији објавили доста објективних, али и доста критичних информација о земљи којима је доминирала тема о корупцији, криминалу и сиромаштву. Још већу пажњу завређују препоруке упућене Бугарској, наиме да пре него што уведе евро као националну валуту, мора да подигне животни стандард на пристојни ниво који би је приближио осталим земљама у зони евра. За сада је то само добра намера зато што животни стандард Бугара износи 40% европског просека, док се за улазак у еврозону препоручује да постотак буде бар 60%. Ипак је Бугарска кренула исправним путем, па је сасвим реална перспектива да средином 20. година 21. века Бугарска постане чланица еврозоне. Да не заборавимо, међутим, горка искуства која имамо са понижавајућим одбијањем да будемо допуштени у Шенгенску зону и са још увек неукинутим Механизмом за сарадњу и верификацију, уведеним искључиво из политичких разлога, ма да Бугарска прати сва писана правила у области унутрашњих послова и правосуђа. Зар није управо ЕУ требало да буде живи пример за примену принципа владавине закона, а не субјективних политичких оцена и тренутачних расположења?
Превод: Ана АндрејеваВицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..