Чули смо у филмовима пророчанство да ће доћи дан када ће се роботи окренути против својих створитеља. Није случајно и научник Стивен Хокинг рекао да се плаши да једног дана вештачка интелигенција може потпуно да замени људе и да се сама репродукује. Међутим, за сада роботи послушно извршавају задате команде, а вештачка интелигенција још увек нема душу.
Доц. Иван Чавдаров је један од научника који су изумели пријатељски расположеног робота и верује да ће контрола над таквим роботом заувек остати у људским рукама. Пре неколико година он је створио протезу руке којом се управља на бази тзв. биоелектричних сигнала (малих контракција мишића у незахваћеном делу екстремитета). За свој последњи изум који нема аналога у свету – роботизовану хуманоидну руку, додељена му је награда “Изумитељ 2017.” Савеза проналазача Бугарске. Дотична рука користи елементе вештачке интелигенције, њоме се управља помоћу сензорне рукавице. Она је погодна за самосталну употребу, али може да буде и део хуманоидног робота. Осим тога покреће се моторима којих је укупно 6, а сваки прст на руци се може самостално кретати.
Хуманоидна рука је намењена симулацији гестова – прича доц. Иван Чавдаров. У оквиру једног пројекта који је био намењен деци која пате од аутизма „уградили“ смо је лутки и деца су могла да посматрају гестовни језик, учила су да броје, а све им је то помогло да се лакше социјализују. Та деца имају веома занимљиво понашање а у неким погледима су чак боље развијена од остале деце. Знатан део њих је, рецимо, навикао да комуницира помоћу техничких средстава због тога се и овај изум показао веома корисним за њих – више су волела да комуницирају са роботизованом руком него са педагогом.
Занимљива појединост је то што је хуманоидна рука у целини израђена помоћу 3D штампача – технологије будућности која је повезана са многим надама у области медицине и биологије.
Први пут се захваљујући 3D штампању стварају објекти путем додавања материјала при чему су те „честице материјала“ сасвим мале и не траже никакав посебан облик за разлику од досадашњих технологија – објашњава проналазач. На пример, код мог изума прсти руку су одштампани склопљени чиме се избегава цела једна технолошка операција каква је склапање.
Иван Чавдаров каже да је тешко прогнозирати докле ће стићи развој ове технологије али не искључује стварање објеката различите густине, као и компилацију различитих материјала, да би се добили објекти који поседују нова својства и особине...
Доц. Иван Чавдаров је аутор десет изума, али му је од њих најдражи ходајући робот.
Позната је максима архитекте Лудвига Миса ван дер Роа “Мање је више”. Она ме инспирисала да потражим решење уз минимална средства – каже проналазач. Тако сам створио ходајућег робота, који се може кретати помоћу само два погонска мотора, а поред тога је и веома покретан. Он је способан и да савладава различите препреке укључујући и то да се пење уз степенице што је за робота веома сложени задатак. Наравно, има и других робота који се могу пењати уз степенице, али су код њих у питању веома сложена конструкција и веома сложени начин управљања.
Роботић висок тек око 15 сантиметара, има разноврстан потенцијал укључујући и за борбу против тероризма – он може да се креће на опасним и тешко приступачним теренима, да реагује у случају хемијских загађења и претње терористичким нападима, сматра његов изумитељ.
Године 1991. доц. Иван Чавдаров је дипломирао на смеру за машинско инжењерство, где је био на специјализацији из области роботике, а данас ради на Институту за роботику БАН. Ради на два места да би преживљавао, али себе сматра срећником због тога што су му оба посла везана за науку. Већ неколико месеци руководилац је и “Робо академије” у којој талентованим ученицима виших разреда средње школе открива савремени високотехнолошки свет роботике. А са двојицом од њих – Радославом Илијевим и Ивелином Стојановим, је поделио награду за изум хуманоидне руке.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..