Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Георги Германов – живот пун музике и песама

Фотографија: лична архива

Иза Георгија Германова, прослављеног певача са подручја планине Странџе, остаје специјална година – 2017. он је навршио 75 година. То је добар повод да истакнемо његов запажени допринос интерпретацији народних песама и да опет чујемо његов лирски баршунасти глас, који дирљиво изводи најбоље обрасце домаћег фолклора.

Георги Германов евоцира сећања на детињство и своје сусрете с публиком:

Захвалан сам Богу, што ми је даровао таленат да певам. Одрастао сам у породици музичара, све сам научио од мојих родитеља и старијих сељака. Живео сам у Обзору који је био насељен избеглицама из Странџе и Мале Азије, певале су се многе страџанске песме. Људи су приметили мој таленат и сами су ми нудили неке од песама које су знали, ја их изводим и дан данас. До 1964.г. био сам најпре аматер, онда сам постао професионалац и наступао у концертној групи. Радио сам за „Балкантурист“ (тадашњу државну туристичку организацију), приликом дочека страних делегација по традицији су певали познати извођачи – сестре Кушлеве, Георги Чилингиров, Соња Кнчева, Добра Савова и др. У ритуалном оркестру општине Варна био сам хармоникаш, тамбураш и солиста. Поред странџанских певам и панађурске песме у којима се причају приче које су се стварно догодиле. Сећам се како ми је на једном концерту неки човек из публике повикао: „Желим да ме својим песмама најпре расплачеш, а онда насмејеш“. Пре око 25 година био сам с Увалијском групом на турнеји по Белгији и Холандији, солисти смо били Јанка Рупкина и ја. Сале су биле препуне, више пута су нас звали на бис. У једном малом белгијском граду после извођења бисова отишли смо у свлачионице и скинули ношње. Али су тада дошли организатори концерта и рекли да публика ни после бисова неће да оде. Опет смо се појавили, тада већ не у народним костимима, и још пола сата смо певали. Било је и доста Бугара који су живели у Белгији и рекли како су управо тада осетили праву моћ бугарске народне музике.

Георги Германов је изразио и захвалност својој породици која му је ослонац у свим његовим стваралачким подухватима.

Моја супруга Марија је градско чељаде. Она је због мене заволела народне песме и запевала их. Деца нам су од малих ногу одрасла уз музику. Син је завршио музичку школу, смер виолина. Ћерка је кренула мојим стопама. И унуци још из детињства певају. Код куће је музика незаобилазна тема, а гости нам су или музичари, или такви који воле музику. Дошло је време када млади немају више од кога да науче изворне песме, а ево ја сам толико много песама записао током година. Уз помоћ моје породице издао сам 5-6 зборника с нотираним песмама са мог репертоара. Касније сам написао моје, ауторске песме. Не волим да се тиме хвалим. Зар није свака народна песма имала најпре свог аутора, а тек онда је постала део фолклора.

Свима желим пре свега здравље, срећу, поручујем такође да су пуни доброте и да буду саосећајни и предусретљиви људи!

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15