Бугарска је при врху листе Евростата по смањењу броја становника. Становништво Бугарске се смањује и стари, навели су европски експерти. 2017. године се у земљи, чије становништво тренутно броји 7,1 милион, родило тек 57.175 беба, показали су подаци Министарства здравља. Ово је анти-рекорд и број новорођенчади је смањен за око 8.000 у односу на 2016. годину. Уједно с тим је, према Националном статистичком заводу, умрло око 108.000 Бугара. Ако овим бројкама додамо и Бугаре који су због посла или школовања напустили земљу, испоставља се да је с географске карте земље нестао један град средње величине – са око 70. 000 становника.
Тренд смањења броја становника и старења нације није од јуче. Он се први пут појавио током процеса преласка на демократију, у условима нејењавајућих криза – политичких, банковних, друштвених, економских. Управо због њих и све нижег животног стандарда, Бугари су одлучили да не рађају или макар да ограниче број деце. Криза ове, а и прошле године није било, домаћа привреда је у успону, али демографски показатељи остају непромењени. Дакле, испоставља се да раст привреде или рецесија нису једини фактори који утичу на пад или раст наталитета. Али шта је онда пресудно за Бугаре када планирају породицу?
Сасвим очекивано, породични приходи заузимају прво место, јер подизање детета кошта скупо. Али постоје ствари потребне бебама које чак и да имаш довољно новца тешко можеш обезбедити. Реч је о дечјим јаслицама и вртићима, млечним кухињама, о педијатријској помоћи. Држава улаже велике напоре у том правцу, стално се граде и отварају нове дечје установе, али и поред тога, места и даље нема довољно, због чега су родитељи приморани да ангажују приватне дадиље и шаљу децу у приватна обданишта, а понекад се за помоћ обраћају пензионисаној родбини. Али шта би могли да учине кад дечји додатак за једно дете износи 20 евра месечно, а за два детета – 42 евра!? Демографска криза у коју је земља запала и из које за сада нема прихватљив излазак представља распрскавајућу бомбу која ће уништити све наоколо. Прва жртва ће бити привреда која ће остати без квалификоване радне снаге, с обзиром да и сада годишње 14.000 деце напушта школу, показали су подаци Министарства образовања. Реч је превасходно, ако не и у потпуности, о деци ромског порекла, о породицама којима бугарски није матерњи. А управо из ове етно-социјалне групе долази и пропорционално највећи број новорођенчади чије су мајке често 12-годишње девојчице – без образовања и било каквих компетенција и вештина. Привреда се неће суочити само с недостатком радне снаге него и с недостатком солвентних купаца. Такви су, рецимо, људи средњег узраста, док млади рачунају на џепарац од родитеља, а старе особе – на мизерне пензије и социјалне помоћи. А тренд је такав – раст удела несолвентних особа трећег доба који и сад достижу преко 25% становништва. Према Националном статистичком заводу, број радно активних становника у земљи је 4.304.000 особa. Када се узме у обзир стопа незапослености од 6-7%, број запослених готово да се изједначио са онима који живе од пензија, социјалних помоћи, стипендија и сл. У сличним случајевима пада наталитета и старења становништва напредније земље обично предузимају мере за подстицање рађања. Ово се делимично примењује и у Бугарској, али на један веома срамежљив начин јер нико не би хтео да додатно заоштри ионако затегнуте односе између грађана бугарског и ромског порекла. Ако додамо и то да ни издашни европски интеграциони програми нису постигли богзна какав успех, проблем постаје све тежи и компликованији. Решење морамо наћи, али засада стратегије и програми остају само на папиру који чекају у фиокама државних службеника.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваАмбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..