Бугарска се налази у југоисточној Европи и као што је случај с већином земаља овог региона наша земља не располаже великим воденим ресурсима. Кроз Бугарску не протичу велике реке као што су Темза, Сена, Рајна или Волга, нити је годишња висина падавина толико велика. Паралелно с тим је за нашу земљу карактеристично да 75% падавина испарава. И без обзира на то што је Бугарска са 106.7 милијарди кубних метара воде на годишњем нивоу уврштена међу земље са релативно великим количинама водених ресурса, у регионима са знатно мањим количинама падавина и већом густином насељености није искључено да дође до несташице воде.

Узимајући у обзир горе наведене чињенице у Бугарској би требало да се вода као драгоцени и ограничени природни ресурс користи штедљиво и опрезно. Али статистички подаци указују на потпуно другачију слику. Према проценама стручњака, 57% произведене воде нестане у транспорту, а највећи кривац за велики губитак драгоцене течности је дотрајала дистрибутивна мрежа. Или, више од половине воде намењене домаћинствима и бизнису једноставно нестаје – „попије“ је земља или испарава. Свесни смо тога да је губитак воде (цурење, расипање, кварови цевовода) неизбежан и овај проблем постоји свугде у свету, али је у Бугарској овај губитак неприхватљиво велики и указује на озбиљне проблеме у читавом воденом сектору јер је у питању дупло већа количина него у осталим земљама ЕУ. А без воде не може нико – нити бизнис, нити домаћинства. Она је драгоцени природни ресурс и благо бр. 1 заједно са ваздухом, светлошћу и земљом. Стога су и људи јако осетљиви на тему цене воде. Цена воде варира од града до града. Вода за пиће се доставља из различитих извора – хидроакумулација, бунара, река и врела. Званични подаци показују да је 2016. године укупна количина конзумиране воде у земљи достигла 4 721 милион кубних метара и остала је непромењена на нивоу из 2015. године. Бугарин у просеку има дневну потрошњу од 100 л воде која до потрошача стиже цевима 86% којих је последњи пут мењано у доба комунизма. Власти су свесне тога да старе цеви „пију“ огромне количине воде и предузимају мере сходно својим могућностима. А оне нису толико велике због чега у многим местима широм земље често долази до ограниченог снабдевања водом. Много тога је промењено и побољшано захваљујући европским субвенцијама које су омогућиле да се у многим насељеним местима замене водоводне цеви за пијаћу воду и отпадне воде како би се смањио губитак драгоцене течности.

Али све те мере и промене коштају скупо и део цене ће платити и Бугари. Управо из тог разлога је од 1. јануара цена воде поскупела за 2,5% до 20% у 14 од укупно 28 области у земљи. У њима је 15 бугарских градова средње величине са развијеном индустријом, трговином, пољопривредом, туризмом и услужним сектором. Ова мера се, сасвим очекивано, није допала већини потрошача, посебно бизнис сектору, јер ово је, у ствари, био још један у низу шокова након што је од 1. јануара на снагу ступила и одлука о повећању цене струје за индустрију од 30% до 65%. Дакле, ово је био дупли, водено-струјни удар, не рачунајући при том минималну корекцију цене гаса. Ово ће свакако ударити потрошаче по џепу, а то ће знатно утицати на инфлацију и куповну моћ. Неки експерти сматрају да ће веће цене воде и струје довести до инфлације од 5%. Таман смо се обрадовали да зарађујемо више и боље због успона домаће привреде кад је дословно уследио хладни туш који ће охладити потрошачки ентузијазам.