Игњатијевдан је православни и народни празник који се према грегоријанском календару слави 20. децембра, а према јулијанском – 2. јануара. На тај дан православна црква и верници прослављају Светог Игњатија Богоносца. Предање казује да је Исус дозвао једно дете, поставио га међу апостоле и рекао: „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.“. Свети Игњатије је био други епископ Антиохијске цркве после њеног оснивача – апостола Петра. Свети свештеномученик Игњатије бачен је лавовима, како је и сам желео, 107. године Господње.
Према народним веровањима, на Игњатијевдан су Богородици почеле порођајне муке. О томе како се „замучила божја мајка од Игњатијевдана до Божића“ пева се и у народним песмама које се изводе у ово доба године. Зато се на неким местима празник зове „млада година“, „млади дан“, „нови дан“.
Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш народ дочекује ритуалима којима се призивају плодност и богат род. Није мало и оних ритуала за које се веровало да штите од болести и штеточина, као и од демонских бића. У источном делу Бугарске вечера се кади тамјаном који има очишћујућу моћ. На трпези су сва јела посна, а обавезни су обредни хлеб, жито, ораси, лук, туршија.
На Игњатијевдан је било веома битно ко ће први да уђе у кућу. Тај човек у народу је познат као полаженик, а сматрало се да од њега зависе срећа и напредак домаћинства. На полаженика се гледало као на „прст судбине“. Ако је он добар човек, донеће, здравље, срећу, благостање за укућане. Некада је свака кућа имала свог полаженика за кога се сигурно знало да доноси само добро. Дочекивали су га с радошћу и даривали су га…
Постоје неке забране везане за Игњатијевдан. На тај дан се не сме излазити из куће. Ако се ипак то деси, обавезно је да се човек кући врати пуних руку. Некада су око врата остављали сламу а пре него што прекораче кућни праг узимали су мало од ње. Према традицији нашег народа, на Игњатијевдан жене не треба да раде никакве послове, на тај дан се ништа не позајмљује нити се ишта износи из куће да не би „берићет напустио кућу“.
Превод: Албена Џерманова
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
Претежно облачно
Променљиво облачно