2017. била је добра година за бугарску економију, бруто домаћи производ је забележио раст од 4%. Неки тврде да је раст у ствари 6%, јер би требало узети у обзир и сиву економију.

У поређењу са годинама после кризе из 2008. г. овај раст изгледа пристојно, тим више што је донекле напунио џепове и обичних Бугара – просечна плата је расла за око 10% на годишњој бази. У најразвијенијим регионима земље зараде су достигле европски просек. Бугари су напунили новчанике и … кренули у куповину некретнина и аутомобила. Инвестициони бум у новоградњу је толики да су неки експерти почели говорити о надувавању новог балона који пре или касније предстоји да пукне. Бум је забележила и продаја моторних возила, стопа раста код ове робе једна је од највећих у целој Европи. У целини гледано анализе показују да су главни мотори економског раста у Бугарској извоз и унутрашња потрошња.

Раст БДП од 4% је добар резултат, али истовремено и скроман ако га упоредимо са стопама раста осталих средње и источноевропских земаља. У том погледу предњачи Румунија чији је раст 9%, па она готово и нема конкурената. Вредни похвале су резултати Пољске и Чешке, где је раст БДП 5,2%, односно 5%. Међу балтичким земљама одликаш је Летонија са растом од 6,2%. Релативно скромно економско оживљавање у Бугарској експерти објашњавају реалним могућностима земље, а неки мисле да смо досегли горњу границу потенцијала раста домаће привреде у условима недостатка страних инвестиција и радне снаге. Једноставно недостаје капитал који би покренуо привреду, а свежи новац не долази због немогућности да се нађу радници за нове фабрике и компаније. Тако је бугарска привреда пала у зачарани круг из којег је тешко да изађе јер је потребно дуже време за квалификацију нових радника, а на стране раднике не можемо рачунати – упркос расту плата у Бугарској оне остају вишекратно ниже од оних у развијенијем делу Европи.

Овако или онако, економија је у успону и БДП први пут је премашио психолошку границу од 50 млрди евра. Охрабрујућа су расположења грађана и компанија у погледу привредног развоја. Први пут од 20 година наовамо социолошка истраживања показују да су Бугари оптимисти у погледу развоја привреде. 55% сународника очекује бољу годину, a тек 9% - гору. 36% мисли да неће доћи до неке битне промене. Тај оптимизам је резултат економског оживљавања, пада стопа незапослености и отварања све већег броја добро плаћених радних места која захтевају високо образовани и високо квалификовани кадар.

Не смемо испуштати из вида да медаља има и лице и наличје. На позадини Софије и још неколико развијених већих градова: Пловдива, Варне, Старе Загоре и Благојевграда, читави региони Бугарске остају девастирани, у њима владају сиромаштво и заосталост. На територији Бугарске се налази такође најсиромашнији и најслабије развијени регион у целој Европи. На ранг-листи УН Бугарска се сврстава на друго место у Европи по угрожености од сиромаштва и социјалне ексклузије. Бугари у већим градовима и понајвише у Софији живе добро чак и према европским стандардима, али становништво у мањим насељеним местима тешко саставља крај с крајем, незапосленост је велика, а чак и онај ко има посао, прима бедну плату. Софија није Бугарска, кажу људи из тих региона и осећају се заборављеним од Бога и управљача. Код око пола милиона Бугара који примају минималац, који ће од 1. јануара порасти на 255 евра, и код 2/3 запослених чија је плата испод просека од 500 евра месечно, не би ни могло бити другачије. Очекује се да ће догодине домаћа економија поновити добре резултате из 2017. а то показује да је земља на исправном путу и да упркос тешкоћама, макар и споро, напредује.

Превод: Ана Андрејева