Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Софија – жив трговачки центар од античког доба до наших дана

БНР Новини

У Регионалном историјском музеју у Софији до краја фебруара приказана је експозиција „Под знаком Меркура“. Она прати развој трговинских веза града и региона од антике до краја XX века. А то није случајно, јер је још од 106. године Римска Сердика, као град са аутономном управом, имала своју ковачницу новца у којој су коване монете за 17 царева. У римској митологији Меркур је бог трговаца и путника, заштитник спретности. Кустос изложбе Маријана Маринова – начелник сектора за научну делатност, експозиције и фондове Регионалног историјског музеја у Софији прича:

Желели смо да приредимо изложбу која ће показати најдужи могући период историје нашег града. То је био један од разлога да се определимо за ову тему, а други – чињеница да је трговина главна људска активност  без које свет не би могао да постоји. Тако да је то заиста занимљива и актуелна тема. Приказане су мало познате чињенице широкој публици које стварају представу о томе како се трговина раније одвијала – од II века до краја 80. година XX века. Тема не може бити исцрпљена када је реч о оваквом широком временском оквиру, али пружа представу о томе какав је трговачки центар била Софија.

Маријана Маринова објашњава који је био значај Софије не само у смислу трговачког центра него и у смислу центра за развој заната :

Софија се налази на путу из Западне Европе према Блиском истоку и Далеком истоку, са хладног севера ка топлом Медитерану, на древном путу Via Diagonalis. То је повољан услов за развој трговине. Осим тога, у Софијском пољу успевају воће, поврће, житарице, а људи у региону узгајају и стоку што је погодовало развоју трговине.  С друге стране, Софија се налази и у близини шумских масива захваљујући чему се обезбеђује и дрвна грађа и стварају претпоставке за различите делатности везане за дрвну индустрију. У близини Софије се налази и Самоков где се производи руда, што са своје стране доприноси настанку заната везаних за обраду гвожђа и његове употребе у свакодневном  животу. На пример, у Средњем веку Софија је била позната по производњи буздована – оружја које се у то доба употребљавало. Била је она центар у којем су трговци  скупљали робу из свих региона земље која је потом одлазила у правцу Медитерана, Западне Европе, а у каснијем периоду и у правцу Османског царства. Постојање мноштва заната и сировина један је од услова за стварање овде тзв. Дубровачке колоније која је постојала више од два века. Имали су ту своје канцеларије и обављали су активну трговину.

Снимка
Бројни су експонати који се могу видети у оквиру ове изложбе: прве кованице којима се трговало, различити мерни уређаји, први бугарски сребрни ковани новац номиналне вредности 2 лева, кован у Санкт Петербургу 1882. године са натписом на реверсу „Боже, чувај Бугарску“ и још пуно других предмета везаних за развој трговине. Пажњу привлачи покретни писаћи сто из доба националног препорода Бугарске који има механизам за копирање докумената. Маријана Маринова наставља:

Свим посетиоцима саветујем да прочитају текстове. Они садрже много занимљивих информација као на пример, колика је била плата за време Римског царства и шта се све тим новцем може купити, које су биле мерне јединице и који су њихови данашњи еквиваленти.  Што се експоната тиче, веома је занимљиво једно посуђе у којем се по софијским улицама продавао напитак салеп.

Посетиоци имају прилику да се упознају и са тзв. амбулантном трговином која је постојала од ослобођења до краја 40. година XX века. Прочитаће да је први Закон о трговини у Бугарској од 1880. године, да је Министарство трговине основано 1893. године, а Трговинско-индустријска комора – 1898. Експерти музеја су направили и обимно истраживање. Само да кажемо да ће они 2018. године обележити 90 година од оснивања Општинског градског музеја чији су наследници. Партнер у организацији изложбе је Национални политехнички музеј. Ово је прва активност од свих које Регионални историјски музеј у Софији намерава да посвети бугарском председавању Саветом ЕУ.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: sofiahistorymuseum.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолошки налаз враћа нас у време праисторије

Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..

објављено 2.9.24. 09.21

Саборни храм Светог Александра Невског слави свој летњи празник

Његова светост Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Даниил служио је празничну архијерејску свету литургију у саслужењу с Браницким епископом Пахомијем, Мелничким епископом Герасимом и свештеницима Бугарске православне цркве поводом црквеног..

објављено 30.8.24. 12.35

Строгим постом обележавамо смрт Светог Јована Претече

Бугарска православна црква и њени верници 29. августа обележавају успомену на Усековање главе Светог Јована Претече и Крститеља. Свети Јован Претеча је највећи међу пророцима, највећи рођени од жене, како је рекао сам Господ за њега и зато се..

објављено 29.8.24. 09.10