Тењо Попминчев ствара науку будућности која импресионише најблиставије умове. Није случајно што су га Нобелови лауреати сврстали међу најбољих десет младих истраживача у свету који имају потенцијал да направе нова открића у науци која ће допринети да свет постане боље место за све. Часопис Science News их је назвао упорним људима, али и сањарима.
Тењо Попминчев много тога дугује Теодосију Теодосијеву, легендарном професору физике Природно-математичке гимназије у Казанлуку који га је повео у свет непознатог и неоткривеног како би и сам касније постао проналазач и изумитељ. Али и захвална особа која је прелетела океан да би присуствовала прослави 70. рођендана свог првог и најбитнијег учитеља.
Тења Попминчева су велика имена науке приметила након што је он представио рендгенски ласер који је изумео у лабораторији Колорадског универзитета у Булдеру. Попминчев је одбранио докторску дисертацију на том универзитету и имао прилику да учи од најбољих, а данас као професор да помаже будућим докторима ласерске физике. Уређај који је бугарски научник изумео а који је часопис Science News упоредио са швајцарским ножићем од светлости може стати у људски длан и може да нађе примену у фундаменталној науци, индустрији и нанотехнологијама, у раној дијагностици болести и стварању нове генерације бржих микропроцесора и тврдих дискова.
Уколико желимо да наш мобилни телефон или лаптоп има бржи процесор, треба да се повећа број трансистора на јединици површине. Али онда нећемо моћи да одштампамо електронске шеме, нити ћемо моћи да их видимо, каже Тењо Попминчев. Али један такав ласер – који изгледа као супер брза камера – може да види нано-величине, а то није једина предност коју има. Пошто је реч о квантном свету, у питању су изузетно брзи процеси које људска свест не може да схвати. Замислите, на пример, да се играмо Бога и желимо да створимо следеће нано- и биотехнологије. Тада ће нам бити потребно не само да видимо веома мале објекте, већ и супер брзе процесе.
Како би стекао знања и неопходна експериментална искуства који би ти омогућили рад на светском нивоу потребно је најмање седам година, убеђен је физичар. Формула његовог успеха је: могућност сарадње с прворазредним научницима, даноноћни рад и стваралачки приступ.
Не доводећи у питање догме науке, никад не бисмо напредовали, сматра Тењо Попминчев. Стога, стваралаштво је главни елемент, чак бих рекао да је и интуиција од великог значаја – након дугих година рада у непосредном контакту с природом почињеш да осећаш шта би ти она допустила да урадиш, наравно, уз њену помоћ. А као следећи корак волео бих да направим рендгенски ласер који ће се користити у медицинске сврхе. „Швајцарски ножић“ је у области тзв. меког рендгена, тј. рендгенски зраци не продиру дубоко у материју. Док ће код тврдог рендгенског ласера зраци продирати кроз објекте веће дебљине и тако ће слике имати већу резолуцију. На тај начин ћемо дијагностификовати канцер у ранијем стадијуму, а терапијом зрачења ће бити обухваћена само болешћу погођена област.
Као што се у 9. веку бугарски владар Симеон Велики вратио из Магнаурске школе и користећи стечено знање означио почетак Златног века бугарске књижевности, тако ће данас наши сународници који су постигли успехе у иностранству помоћи својој земљи, сматра Тењо Попминчев.
Са великим задовољством бих основао научни центар у Бугарској, као што је, рецимо, било у доба Препорода. Покушавам да то урадим помоћу европског финансирања и професора Софијског универзитета. И ако ме влада и академске заједнице у земљи подрже, радо бих то направио. Надам се да би и други Бугари у свету учинили исто.
И док ишчекује да му држава пружи руку подршке професор Тењо Попминчев ради на Универзитету у Сан Дијегу, Калифорнија, Техничком универзитету у Бечу и Колорадском универзитету у Булдеру.
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..