Бугарска је најсиромашнија земља у ЕУ а Бугари су најсиромашнија нација Заједнице. То је добро познато. С друге стране изненађује чињеница да је тренутно Бугарска на једном од првих места у ЕУ по темпу раста доходака – у просеку за више од 10% на годишњем нивоу. Ако је у марту 20% домаћинстава имало доходак по члану домаћинства у износу испод 100 евра, у децембру је овај удео двоструко смањен - износи 10%. Мало је земаља ЕУ које се могу похвалите оваквим успехом. Проблем ниских доходака, међутим, остаје, јер 10% раста, код плате рецимо од 400 евра, није осетно повећање куповне моћи. Ево једног конкретног примера – од 1. јануара у 14 административних области у Бугарској повећава се цена обичне воде за пиће – негде чак и за 20% због чега се већ размишља о исплати социјалне помоћи особама које нису у стању да себи приуште ово елементарно природно јавно добро без којег нико не може!
Такође од 1. јануара 2018. године минимална зарада у земљи ће износити 257 евра уместо досадашњих 230 евра, а овај износ ће примати скоро 1,5 милиона од свих 2,3 милиона запослених у Бугарској. У Француској пак минимална зарада ће од нове године износити скоро 1.500 евра. Праг сиромаштва у Бугарској за 2018. годину биће 162 евра, а не као ове године 158 евра. Просечна бруто зарада у земљи износи око 550 евра док је просечна пензија 175 евра месечно. То су само неки од важних показатеља који сведоче о томе да су дохоци Бугара више него скромни. Нема везе што је на последњем за ову годину састанку Европског савета, према речима Бојка Борисова, Бугарска добила похвалу за своје финансијске показатеље. На државном нивоу можда је што се финансија тиче све у реду, али су ресурси бугарских домаћинстава забрињавајуће ниски и угрожавају економију земље која иначе бележи добре резултате.
У једном од својих последњих истраживања ОУН је оценила Бугарску као развијену, али сиромашну земљу. Са своје стране Евростат ју је сврстао на друго место у ЕУ по уделу становништва у ризику од сиромаштва и социјалног искључења.
Редовно повећање доходака у Бугарској резултат је пре свега раста бугарске економије последње 2-3 године који ове године износи 4%. Међутим, ово неће дуго потрајати, упозоравају економисти који већ примећују знаке исцрпљивања могућности раста националне економије која се приближава свог природног плафона. Опасност представљају осетнији недостатак квалификоване радне снаге и емигрантски талас који се не зауставља. У ствари, ове две појаве су међусобно повезане, земљу напуштају углавном квалификоване особе или оне које ће тек стицати знања и вештине у школским установама у иностранству. А економија без радне снаге на неопходном нивоу не може се развијати. У овај неповољан контекст уклапа се и бугарско становништво које опасно стари – релативни удео пензионера расте забрињавајуће. Они ништа не производе, али и потрошња им је мала због понижавајуће ниских пензија. Овог лета Бугарска је покушала да за потребе туристичког сектора увезе радну снагу из иностранства, међутим ово није трајно решење, јер је бугарској економији радна снага потребна не само у летњој сезони већ током целе године. И овде се опет суочавамо са проблемом сиромаштва и ниских зарада, јер странац који поседује неопходну квалификацију и вештине неће доћи да ради код нас за наше плате. Бугарски управљачи су свесни свега тога, али стално објашњавају да су реалне могућности такве и да они раде оно што могу и да је проблем у бизнису који не плаћа довољно запосленима. Можда је то тачно, али тачно је такође да управо у тренутку када је државна каса пуна новца од пореза, царина и такси и када у буџету за идућу годину има више новца за 1,26 милијарди евра могуће је бар мало олабавити каиш и повећати дохотке људи из јавног сектора и пензионера који чине скоро 40% становништва. То ће неминовно натерати приватни сектор да и он повећа зараде. А ова ланчана реакција ће пружити нови подстицај целој бугарској привреди, сиромаштво ће полако почети да бледи, а земља би почела да се приближава европском квалитету живота. Има за то новца – све је само питање политичких приоритета и стратешких циљева.
Превод: Албена ЏермановаКључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..