„Сунце вере”, „наше ново Сунце“… Тако називају Христа аутори богословских текстова још у првим столећима нове ере. Тачан датум Рождества није познат ни данас. У јеванђељу по Луци помиње се место где је Спаситељ рођен, а о годишњој доби може се претпостављати на основу неких елемената приче. О датуму обележавања празника такође нема прецизних података отпре III века. Према раним изворима Божић је слављен заједно са Богојављањем. Тек у IV в. Рождество Христово се почело обележавати као самосталан празник. За дан прославе је изабран 25. децембар због близине датума Сунчевог солстиција – највећег паганског празника из римског култа према Сунцу који је потрајао све до III в. Рађање Сунца и његова победа над мраком постепено се испуњава другачијим смислом – празнује се рођење Младенца, који је људима донео наду у нови почетак и просветљење.
У светом писму Новог завета пише да је необична светлост засијала на небу када се Божији син родио, а анђео се обратио пастирима који су стада оваца чували у близини Витлејемске пећине:
...Не бојте се, јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ. И ето вам знака: наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
На основу тог јеванђеоског текста темељи се једно од најпознатијих Божићних појања „Слава во вишњих Богу”
У празничној литургији одаје се пошта и Божијој мајци, која је родила Бога оваплоћеног.
У тропару празника Рождества Христовог пева се о светлости која светли у тами, о познању Бога кроз Исуса Христа званог „Сунцем Правде”.
Рођење Твоје, Христе, Боже наш, засија свету светлост разума, јер у њему они који звездама служаху од звезде се научише да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају с висота Истока, Господе, слава Теби.
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице, један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне, увек падају у..