Ми не преводимо речи већ интерпретирамо појмове, каже Здравка Михајлова, преводилац на високом нивоу и један од оснивача интелектуалног круга „Аристотел.“ Наш циљ је да преносимо знање и поруке, да повезујемо људе.
Удружење „Аристотел“ гради мостове културе и пријатељства између Бугарске и Грчке и један од тих мостова је утемељивање почасног одликовања за књижевне преводиоце. Награда је названа по имену Геогија Куфова, истакнутог преводиоца књижевних дела Никоса Казанцакиса. Први добитник награде „Георги Куфов“ постала је Драгомира Влчева, професор грчког језика и теорије превода Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ која је недавно превела Казанцакисову „Аскетику.“
Казанцакисови романи су пуни изазова за преводиоце, коментарише Драгомира. Аскетика је релативно кратко књижевно дело, а знање из старогрчког и средњегрчког језика ми је, чисто што се лексике тиче, много помогло. Највећи изазов је за мене била интерпретација ритма – овог „продорног крика“ као што га је и сам аутор звао, крика који прати његово срце и одражава његове емоције.
Догађај је протекао у знаку стваралаштва Казанцакиса пошто се ове године навршило 60 година од његове смрти, а 2017. је проглашена годином овог најпревођенијег грчког писца. Занимљива је сличност коју можемо приметити између Казанцакиса и преводиоца његових дела Куфова за које су највеће вредности биле слобода и неукроћена лепота. Обојица су презирали корупцију и веровали да су путовања извор занимљивих прича.
Бугарску-грчку заједницу је поздравио и представник Генералног секретаријата за информисање и комуникације Грчке г. Николаос Влахакис. Он је завршио филозофију на Софијском универзитету, радио је у Амбасади Грчке у Софији и био један од иницијатора за преуређење позоришне сале универзитета „Алма Матер“ у којој је одржан састанак. Г. Влахакис је родом с Крита и упознат је с преводима Казанцакисових дела на друге језике, али посебно поштује преводе Георгија Куфова који је, захваљујући свом грчком пореклу, успео да дочара мирис критске земље и специфичан језик аутора.
Блискост грчког и бугарског језика последица је сличног начина мишљења оба народа, рекао је г. Влахакис. Ове вечери смо кроз књижевна дела Казанцакиса и посебно кроз његово дело „Христос поново разапет“ покушали да пошаљемо општељудску поруку. Избегличко питање и даље заокупља пажњу светске јавности и одређује политику Европе. Казанцакис је на избеглицу гледао као на „свето лице.“ Имигрантима је потребна наша помоћ и подршка, и морамо да покажемо емпатију и солидарност.
У духу бугарско-грчке културне размене ћемо поменути да је последњи број бугарског „Књижевног листа“ („Литературен вестник“) посвећен грчкој књижевности. А 18. децембра ће у амфитеатру „Мелина Меркури“ у Солуну бити одржана промоција зборника прича „Старопланинске легенде“ Јордана Јовкова преведених на грчки језик.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије је уступила Амбасада Републике Грчке у БугарскојУ амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..