Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нова књига оживљује заборављене бугарске таленте

БНР Новини
Промоциja књигe
Фотографија: лична архива

Нису малобројни Бугари који су знатно допринели развоју домовине од ослобођења земље од османске владавине до наших дана, али, чини се, њихово животно дело нисмо у довољној мери популарисали у јавности. Неки од тих људи су познати једино као име неке улице или назив стајалишта градског превоза. Колико нас је, Бугара, чуло рецимо за Асена Јорданова? 1921. када је имао 25 година, изумитељ првог бугарског авиона отпутовао је у САД, где је био позван да учествује у облетању Земље авионом. Ова иницијатива је, међутим пропала, јер су неке друге земље одустале од учешћа. Јорданов је остао у САД где је брзо научио језик, завршио авио-инжењерство, хемију и физику. Аутор је мноштва књига, посвећених авијацији. У  50. годинама прошлог века био је део екипе која је изумела ваздушни јастук.

СнимкаОва прича је део књиге „Бугари: Заборављена достигнућа“. У њој аутори – Дељан Момчилов, Стен Дамјанов и Николај Манчев доносе 50 животних прича истакнутих личности из наше прошлости:

Нисмо историчари, тројица нас смо испод 30 година старости, Ники и ја радимо  у области рекламе и дигиталног маркетинга, а Стен се бави илустрацијама. Идеја о књизи је настала пре више од две и по године. Ја се још из детињства занимам за светску и бугарску историју као и за развој науке и уметности. У једном тренутку сам се упитао где су ти бугарски проналазачи, путешественици и научници, зашто им се у школи и на универзитету не обраћа довољна пажња. Пре но што смо изабрали приче, створили смо категорије - наука, уметност, просвета, предузетништво, друштво, путешествија и експедиције.

Једна од омиљених личности аутора је прва Бугарка која је обишла свет и то не једном, већ два пута. Зове се Анка Ламбрева – медицинска сестра, списатељица и путешественица. Њено прво путовање било је у Цариград. Тамо је упознала богатог Енглеза који је живео на Новом Зеланду. Успела је да га излечи и после извесног времена, он ју је у знак захвалности позвао да му гостује. Послао јој је и бродску карту. Она је напустила родни град Карлово, отишла на други крај света где је нашла посао, а заједно са својим домаћином је путовала по целом свету.

Међу Бугарима, палим у заборав, чија је судбина нашла место у књизи „Бугари: Заборављена достигнућа“ је и човек који је помогао да се заврши споменик на врху Шипка. Пењо Атанасов потомак је зидара, од малена је помагао оцу у занату. Надалеко се прочуо својим умећем и није случајно позван да учествује у изградњи Народне библиотеке у Софији. Било му је 26 година када су му предложили да учествује у завршним радовима на Споменику слободе на Шипки. Помагали су му мајстори из целе земље и након шест година упорног рада монумент је завршен и званично откривен 26. августа 1934 .године.

Све животне приче су испричане на приступачном језику. То је оно што одликује ово од мноштва других нејасних академских издања која су тешка за читање и тиме одвраћају читаоце. А то што је написана на разумљивом језику не значи да је мање веродостојна. Све чињенице, изнете у њој је проверио и потврдио историчар професор Пламен Павлов.

Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25