У тихој и светој ноћи Рождества, када палимо лампице јелке и отварамо поклоне, ми као да заборављамо да је извор наше празничне радости то што славимо рођење Спаситеља, који нам сваке године носи драгоцене дарове – свеопраштајућу, састрадалну љубав, поуку која нам помаже да не падамо у грех, него да пребивамо у милости Божијој и да се према ближњему односимо са љубављу.

Нисте ли можда помишљали да када захуктани да купимо скупе поклоне најмилијима или да за њих спремимо најбогатију трпезу, не запостављамо духовни смисао тог благдана?

У савременој секуларизованој култури која се прилично удаљила од својих хришћанских корена, дани око Рождества Христова обично су везани за куповину поклона и дочек Нове године – каже богослов Костадин Нушев. Међутим, ако не знамо своје духовне корене, везане за веру и ако не знамо да иза лика Божић Бате стоји личност Светог Николаја Мирликијског, због милосрђа и бриге о деци и сиромашнима; ако не схаватамо дубоки духовни смисао даривања и доброчинства и посебно у прилог страдалника, усамљених и старијих особа, како нас Црква призива поводом сверадосног празника Рождества Богомладенца Христа – тада постоји опасност да  конзуматорски дух савременог доба и спољашњи облик прославе истисне  духовни садржај празника.

Обележавање Рождества Христовог почело је након прихватања хришћанства као званичне религије Римског царства. И када је древна паганска култура која је тог дана славила Дан рођења непобеђеног сунца (зимски солстициј), уступила место новој вери, дошло је до преосмишљавања старе традиције.

Свет пре рођења Божијег сина био је окрутнији и нехуманији – каже богослов. Римско царство је успело да користећи грубу силу, а понекад и жестокост, политички и цивилизацијски, уједини тадашњи медитерански свет, намећући своју власт туђим народима. Знамо да су Римљани и самог Исуса Христа осудили на смрт распећем. Зато долазак Спаситеља за владавине цара Октавјиана Августа изазива промену, одухотворење и оплемењивање културе. И док је свет старозаветне епохе уздигао као највиши принцип праведност, хришћанство доноси човечанству много узвишенији морал, утемељен на љубави, човекољубљу и самилости. Нова хришћанска епоха у ствари обележава повратак истинском Богопоштовању и познавању Јединог Бога, успостављање правде, правичности, мира и добронамерности међу људима.

За хришћане Рождество Христово је празник духовног препорађања, новог почетка. Ову духовну обнову можемо постићи само ако са истинском вером и чистотом срца прихватимо поруке Исуса Христа као Сина Божијег, које позивају на савршен морал – морал људске љубави и љубави према Богу.

Ако приступамо с таквим поимањем и допуштамо да се Син Божији роди у нашим срцима и да нас обасја Божанском истином и љубављу, тада ће започети обнова нашег личног, породичног и друштвеног живота – каже још богослов. А ми као друштво ћемо моћи да откријемо тај универзални систем вредности хришћанства, који ће нам помоћи да се ослободимо духовних искушења, моралне кризе, бездуховности и нарочито апатије која често води до отуђења, све веће агресије, дехуманизације и целовите духовне кризе савременог света.

Превод: Ана Андрејева