У Бугарској се већ доста времена прича о прихватању евра  али још увек није ништа конкретно учињено за улазак у зону евра. Као да је гесло бугарске  владе у том погледу „жури полако“, пошто је наша земља ионако де факто у еврозони. Тако је зато што је у Бугарској на снази валутни одбор, односно национална валута лев има фиксни курс према евру. Када евро поскупљује, поскупљује и бугарски лев и обрнуто. Евро се чак користи код неких интерних плаћања – на пример код куповине некретнине. Истина је да ово није пуноправно чланство у еврозони, са свим правима и обавезама које из тога произилазе, али како кажу – боље ишта него ништа. То доказује и привреда својим темпом раста од око 4% годишњег раста БДП.

Али то је привремено стање а крајњи циљ је стварно чланство у еврозони. А у том погледу неколико последњих дана донело је доста добрих вести за власт у Софији. Прво потпредседник Европске комисије задужен за евро и социјални дијалог Валдис Домбровскис је, говорећи о дугоочекиваном пакету мера реформи у еврозони поменуо да је Бугарска већ спремна за придруживање европском механизму девизних курсева /ERM2/, који је популарнији под именом „чекаоница за улазак у зону евра”. Досадашње искуство показује да се тамо „чека“ обично 2-3 године. Домбровскис не само што је позвао Бугарску у „чекаоницу” него је и обећао помоћ од Европске комисије – техничку, консултантску, финансијску. Бугарка Кристалина Георгијева – главни извршни директор Светске банке је веома јасно изјавила да ће Бугарска ући у чекаоницу идуће године. Додатну јасноћу по том питању унео је европски комесар за буџет Гинтер Јотингер, према коме, Бугарска и Хрватска су следеће државе које ће приступити еврозони. Пре извесног времена и сам шеф Европске комисије Жан Клод Јункер је поменуо да су врата еврозоне отворена за Бугарску.

Све ово звучи добро и охрабрујуће за бугарске власти. Али шта о томе мисле обични Бугари и какве су оцене економских стручњака о последицама прихватања евра? Бугарски грађани су подељени скоро на два једнака дела што се тиче односа према евру. Једна половина безусловно подржава улазак у зону евра, али је друга опрезнија и није одушевљена том идејом због страховања да ће доћи до повећања цена као и због тога што не види неке посебне користи од увођења заједничке валуте. Да ће цене порасти доказује искуство других земаља чланица еврозоне. Међутим, разлика у односу на Бугарску  је веома осетна јер 1/3 Бугара живи испод линије сиромаштва – преживљава са 150 евра месечно, тако да за њих чак и минимално поскупљење робе и услуга само за неколико евроценти је веома болна тема.

Стручњаци за економију пак истичу да су ово сиромаштво, инсолвентност и ниски животни стандард  генерално основне препреке за коначно издавање дозволе за улазак у зону евра и да ће с обзиром на све то евентуално „да“ бити углавном политички образложено.