Институт за економска истраживања Бугарске академије наука (БАН) објавио је извештај о стању бугарске привреде 10 година после приступања Бугарске ЕУ. Основни закључак је да наша земља показује напредак у свим секторима, али на различитом нивоу. Према научницима, политике Бугарске у односу на људске ресурсе и регионални развој представљају најслабију тачку управљања задњих година. Фискална, банкарска и пореска политика оцењују се као успешне. На то је обратио пажњу у свом излагању бивши министар финансија Симеон Дјанков, који је један од рецензената истраживања. Он је истовремено указао и на све већи проблем везан за регионалну неједнакост у нас:

„Позитивни ефекат приступања ЕУ и посебно када су у питању земље Источне и Јужне Европе јесте постизање веће дисциплине, ма да је Бугарска и пре тога била довољно дисциплинована у спровођењу фискалне и банкарске политике. Ова дисциплина је резултат превазилажења кризе из ранијег периода и увођења валутног одбора. Минус је то што се мало касније приступање Бугарске ЕУ, у поређењу са оним земаља Средње Европе, готово подударило са последњом великом финансијском кризом. Да није било ове кризе, опет не би све било у реду, али тада се не бисмо толико фокусирали на макроекономију, него бисмо вероватно посветили већу пажњу на регионални развој.“

Према Дјанкову, док се у Западној Европи почело говорити о развоју ЕУ у више брзина, у Бугарској је то већ било реалност. Економски развој главног града Софије већ је достигао просек ЕУ. С друге стране, међутим, у Бугарској се налазе региони који су на дну ранг-листе према економском и животном стандарду. Све то не зависи толико од процената апсорбованих европских средстава, који су иначе задовољавајући,колико од начина и сврха у које их трошимо. Бивши министар финансија пожелео је садашњој влади да догодине Бугарска приступи Механизму девизног курса ЕУ (ERM2), што би био први корак ка пријему у зону евра, али је скептичан да ће се то догодити.

Бивша вицепремијерка у влади Пламена Орешарског доц. др Данијела Бобева је мишљења да финансијска криза која је погодила све гране, не може бити стално извињење за слабу економску интеграцију. Она сматра да су осцилације у расту резултат недовољног искоришћавања ресурса. На економски развој свакако утиче и демографска криза као и недостатак квалификованог кадра.

У извештају Института за економска истраживања БАН се доноси закључак да земља треба да буде активна у спровођењу реформи на националном и европском нивоу јер ће то подстаћи домаћу привреду и спречити неке ризике.

Превод: Ана Андрејева