2017. најуспешнија је година на тржишту непокретности у Бугарској од читаве деценије наовамо. Од 2007-2008. нисмо забележили толико позитиван тренд и не само у Софији, него и у неким другим већим градовима, а поред конкретних локација оживљавање је констатовано и у сегменту имовине намењене одмору и рекреацији, изјавила је Полинa Стојкова, оперативни директор агенције „Балгериан пропертис“:
Најјаче ове године било је тржиште у Софији. Ту су цене порасле између 10% и 15%, а просек је достигао 1.000 евра за метар квадратни. Највећи промет је регистрован од пролећа до јула и августа после чега долази до извесног пада. Раст закључених послова на годишњој бази такође је око 10%. Новоградња је хит међу клијентима и ове године, расту како цене, тако и обим продаја у почетној и истовремено у завршној фази изградње.
Поред нултих каматних стопа на депозите, према Полини Стојковој, утицај на повећану тражњу имају и ниске каматне стопе хипотекарних кредита:
Тренутно су камате на хипотекарне кредите на рекордно ниском нивоу од око 4%. С друге стране на повећани интерес за куповину некретнина утиче и раст доходака запослених као и осећање сигурности радног места. У Софији, Пловдиву и другим окружним градовима где је економски раст највећи, а отуда су и зараде много боље, грађани се опредељују за куповину како станова за властите потребе, тако и за издавање, а у том сегменту се могу реализовати добри приходи. У универзитетским градовима све више страних студената тражи да унајми стан. Већи је и прилив странаца који долазе да живе у Бугарску или да привремено раде на неком пројекту што утиче на већи интерес за најам станова.
Да ли се у 2018. очекује затишје на тржишту некретнина с обзиром на велики скок цена у задње две године?
Мислим да се 2018. неће битно разликовати од 2017, каже Полина Стойкова. Раст цена у последње време је драстичан али само ако га упоредимо са периодом стагнације од 2010. до 2015, а у целини гледано повећање од око 10% годишње сведочи о надокнађивању застоја. Стопе раста цена вероватно ће пасти, али и догодине можемо очекивати да ће тржиште некретнина бити једно од најатрактивнијих за инвестиције.
Што се Софије тиче занимљиво је што су у 2017.г. цене непокрености на периферији града расле бржим темпом него оне у најтраженијим квартовима какви су, Лозенец, Манастирски Ливади и строги центар. У западном делу града који је са центром повезан метролинијом раст је достигао 15%-20%. У Пловдиву цене некретнина су повећане за око 10%-12% у последњем кварталу и просек већ износи 750 евра. Раст цена забележен је и у Варни, Бургасу, Русеу, Плевену, Великом Трнову, Старој Загори и Благоевграду. У Варни просечна цена квадратног метра износи око 900 евра, у Старој Загори – 550 евра. Овај тренд још није захватио мања насељена места, зато што је унутрашња миграција окренута према већим градовима.
Тамо је просечна цена станова 300-400 евра по квадратном метру, а цена је утолико већа уколико је мало насељено место ближе окружном граду.
У 2017.г. већи је интерес и за куповину непокретности намењених одмору и рекреацији, а такав је регистрован у зимским центрима Боровецу, Пампорову и Банском. У околини Банског, рецимо у категорији јефтиније некретнине може се наћи стан за 210-220 евра по квадратном метру. Ова имовина је атрактивна за клијенте који је купују за властите потребе током викенда, јер је Банско практично целогодишње одмаралиште. Очекујемо да идуће године Бугари покажу већи интерес за куповину некретнине на мору, овом прогнозом завршава анализа тржишта непокретности у Бугарској Полина Стојкова.
Превод: Ана АндрејеваТржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..