“На острву најпре су похватане и поједене корњаче. Затим су логораши ловили жабе и водене змије, мачке и псе, чавке, јежеве, врапце. Касније су изровали и појели лешеве црклих од антракса животиња, утопљених коња, лисица и дивљих мачака које су милиционари поубијали због крзна. Неки су испирали коњски измет да би појели несамлевена зрна јечма. 1952-1953. г. логораши су почели да се хране лишћем пролисталих врба, а неки од њих се сећају да је тим поводом било издато наређење о забрани испаше....”
6. децембра у књижарама ће се појавити једна несвакидашња књига – то је опсежно истраживање које се ослања на документе и лична сведочења који разоткривају пуну слику злочина почињених на Белену – острву на коме су погубљивани људи слободарског духа.Њен аутор Борислав Скочев у току десет година проучава домаће и стране архиве,да би на око 1.000 страницаприказао начине на које су погажена сва могућа људска права у највећем комунистичком концентрационом логору. Извршивши своју дужност, данас он одбија да се појављује у јавности, зато о књизи прича Христо Христов – други један истраживач комунистичког режима, законом проглашеног злочиначким.
Аутор књиге “Концентрациони логор “Белене” 1949-1987” је Борислав Скочев, који је покренуо сајт “Декомунизација” – прву онлајн платформу, посвећену превазилажењу тоталитарне прошлости – каже Христо Христов. – Он није историчар, нити новинар, али је активан учесник иницијатива цивилног друштва.
У свом раду Борислав Скочев разоткрива политичке разлоге стварања логора, наводи којим су све групама припадали људи који су стрпани у логор, на какве су послове присиљавани, како је изгледала њихова свакодневица, описује и неке покушаје бекства и стрељања.
Логор је утемељен на основу тајне одлуке Владе од 27. априла 1949. г. – прича Христо Христов. – Комунистичка партијаније смислила ништа ново, она је једноставно била још окрутнија у примени злостављања у поређењу са "архетипом" тих логора – совјетским системом логора за принудни рад који је примењивао репресалије према онима који су мислили другачије од комунистичке власти - ГУЛАГ. Занимљиво је то што је у оним годинама Белене било село и, како је наведено у архивама Државне безбедности, власти су очекивале проблеме збогкатоличког становништва и нултог утицаја КП Бугарске у том крају.Али упркос томе острво Персин је изабрано због своје изолованости и са идејом да се тамо пребаце логораши из других сличних објеката. “Белене” је као казнено-радни логор постојао до 1953. г., а после Стаљинове смрти режим је олабавио. У том логору је принудно смештено 15 хиљада људи, што није незнатан број за малу Бугарску, имајући у виду да је број погубљених и бестрага несталих у првим месецима комунистичког терора између 18 и 30 хиљада, а за још 10 хиљада пресуде је изрекао такозваниНародни суд.
Током те око 4 године постојања логорска администрација је показивала невиђену перверзност у смишљању начина за примену моралне, физичке и психичке тортуре. Ове прећуткиване истине као и све чешће понављани митови о “спокојном и безбедном животуу доба социјализма” приморавају људе будне грађанске свести који не желе да злодела комунизма падну у заборав, наставе борбу за осавремењивање уџбеника из историје који би садржали чињенице о тоталитарном режиму у нас.
Историчари нису извршили дужност према нашем друштву, јер је на њима да просвећују јавност.Књига Борислава Скочеваје индикативна у том погледу – он није професионални историчар, али је ангажован на очувању сазнања о злочинима комунизма и у крајњој линији доприноси расветљавању истине, каже у закључку Христо Христов.
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..