После дводневног маратона је Народно собрање усвојило Буџет Бугарске за 2018. годину. Први пут после десет година штедње држава као да је мало олабавила каиш, те макар једва приметно повећала новац за неке кључне сфере – за социјално осигурање и пензионере, образовање, безбедност и одбрану, за здравство. Од укупно 20 милијарди јавних расхода за поменуте сфере је одобрено 1,7 милијарди евра више него за ову годину. Да ли је то пуно или пак мало? Да ли је могло више? Како ће бити потрошен новац из буџета, које резултате и последице треба очекивати због већих буџетских расхода? Све су то питања на која је немогуће дати једнозначан одговор, поготову у штедљивој земљи као што је Бугарска где се свако жали да нема пара.

Повећање јавних расхода је последица великих пореских прихода, а они су повећани пошто привреда ради пуном паром, порасла је и унутрашња потрошња, извоз такође бележи добре резултате и све то сасвим логично утиче позитивно на макроекономске показатеље.

Све то звучи добро – дакле, предвиђено је више средстава за помоћи за социјално угрожене и пензије, за здравство, које је стално на удару критике, за образовање, предахнуће и органи реда и мира, војска такође. Наравно, предвиђени новац, без обзира на то што је износ повећан, неће бити довољан за покривање свих потреба и решавање свих проблема у земљи. Научници угледне Бугарске академије наука су већ окачили црне заставе на зградама институције у знак жалости због „смрти научних истраживања у нашој земљи“ до чега је дошло због недостатка средстава за финансирање. Ту искрсава питање: како ће бити потрошен већи део новца и шта се може очекивати од снажних финансијских инјекција? Нереформисана, неконкурентна и неуносна наука је добар пример који доводи у сумњу делотворност и ефикасност државних субвенција. И то је тако зато што није испоштовано златно правило да се више новца даје за узврат реформама. У случају с буџетом Бугарске за наредну годину морамо признати да се слабо говори о реформама од већег друштвеног значаја. Штавише, за сфере које буквално вапе за реформом и које далеко не покривају савремене критеријуме предвиђене су највеће државне субвенције. То се односи како на социјални сектор, тако и на образовање, безбедност, здравство, правосуђе.

Један од најефикаснијих начина да одређене јавне институције које одбијају да прихвате промене буду приморане да то учине јесте новац који ће бити издвојен из буџета за њих. Или, другачије речено, ко плаћа гајдаша, наручује и песму. Али је спровођење реформи тежак, болан и дуг процес, што скупо кошта бираче и чини људе незадовољним. Владајућа гарнитура за сада ужива подршку већине Бугара, у земљи влада социјални мир, доходак расте, не прети нам нека опасност споља. А ако негде нешто није у реду, одмах се реагује, проблем се решава именовањима, новцем и компромисним популистичким мерама. Привредни раст ствара услове за већу издашност, али експерти нас упозоравају да ће балон ускоро пући а слетање ће бити болно.