У првом месецу 2018. године једно амблематско место у нашој престоници ће добити нови лик. На темеље некадашњег маузолеја Георгија Димитрова биће постављена највећа у свету бронзана скулптура у облику зграде, коју је створио наш сународник. Повод за њено постављање је предстојеће бугарско председавање Саветом ЕУ, а она ће остати на тргу Александра Батенберга до краја 2018. „Бронзана кућа“ је саграђена од преко хиљаду ручно ливених бронзаних елемената а њен аутор Пламен Дејанофна њој радивећ 12 година. Скулптор који је рођен у Великом Трнову је био снажно импресиониран локалном архитектуром још у својим дечјим годинама. Касније је прочитао дневничке белешке Ле Корбизјеа под насловом „Путовање на исток“ /“Voyage d‘Orient“/. Приликом своје посете Бугарској почетком минулог века швајцарско-француски архитект Ле Корбизје, чије је право име Шарл-Едуар Жанре-Гри, се дивио кућама у Трнову и његовој околини и описује јединствене везне елементе и занатско мајсторство. Већ годинама Пламен Дејаноф истражује и скупља његове белешке. Ево још информације о томе како је настала идеја о „Бронзаној кући“:
„Ово није једини пројекат на којем сам радио последњих 20 година. Зашто сам се определио за бронзу? Мислим да је то веома занимљив материјал, класика је и траје вечно. У нашим данима користе га углавном скулптори, али не и архитекти. То ми се допало. Увек ме импресионирала вечитост овог племенитог метала и веома ми је драго што сам од њега успео да направим толико велику скулптуру. У почетку су ми инжењери и архитекти говорили да је од тог материјала немогуће направити димензионалну скулптуру. Након дугог истраживања пронашли смо праву легуру која одговара нашим циљевима.“
Развој пројекта прошао је кроз неколико фаза. У почетку је он био везан само за архитектуру у Бугарској, тачније у Арбанасију, Великом Трнову и Трјавни. У другој фази скулптор већ тражи везу између различитих материјала и њихову комбинацију са дрветом, каменом и стаклом. „Реализација пројекта у Бугарској је могућа захваљујући Аустријској амбасади, Софијској општини, главном архитекту Здравку Здравкову и градоначелнику Софије Јорданки Фандаковој“ – каже Пламен Дејаноф, који већ годинама живи у Аустрији.
На путу до Софије „Бронзану кућу“ поздравило је много музеја. Делови инсталације приказује 120 изложби у Италији, Немачкој, САД и др.
„Бронзана кућа је сама по себи уметничко дело, она није споменик везан за одређене личности и догађаје – подвлачи Пламен Дејаноф. Многи људи повезују место са маузолејом, али је у ствари то место постојало много раније, пре појаве маузолеја. Мислим да је ово добар начин да преосмислимо значај који му се придаје. Често чујем речи: „Када инсталација буде постављена у Бугарској прво што ћемо урадити је да дођемо да је видимо“. То причају људи који су снажно повезани са савременом уметношћу и архитектуром. Једва чекам да видим како ће становници Софије прихватити ову скулптуру и како ће се она користити током годину дана. У њој се могу одржавати различити догађаји - на пример: концерти, позоришне представе, изложбе. Сама скулптура омогућава употребу – она је отворени простор. Можда ће управо у Софији добити неку нову примену. Рецимо у немачкој су је користили као учионицу. Био бих срећан ако наиђе на добар пријем, а саму намену ћемо касније прецизирати.“
Последњих 8 година паралелно са „Бронзаном кућом“ Пламен Дејаноф ради и на другом пројекту. Циљ му је заштити од уништења архитектонске споменике у Бугарској, претежно зграде с краја 15. и 16. века. Такве грађевине су веома ретке и вредне, а највише их има у Арбанасију и Мелнику.
„Мој главни задатак тренутно је њихова рестаурација и то материјалом и према технологији који су се некада користили. Биће ми драго ако се они претворе у архитектонске споменике културе“ – каже скулптор.
Превод: Албена ЏермановаПрича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...