Напетост у бугарској енергетици поново је порасла и севају варнице. Не само што Бугарски енергетски холдинг –кровна компанија свих државних компанија у области производње угља и производње и преноса електричне енергије, као и у области преноса, транзита и складиштења природног гаса, лупа главу како да плати своје огромне дугове у износу од преко 1,5 милијарди евра, а сада му још и прети опасност од плаћања новчаних казни Европској комисији у износу од преко 300 милиона евра. Поред тога са данашњим даном нема никакве јасноће око градилишта и испоручених реактора за другу нуклеарну електрану у земљи – постоје само нагађања.
Ситуација у бугарској енергетици изгледа толико сложена и замршена да је бугарски парламент, који у принципу много воли да о њој прича, сада одржао затворену седницу на којој је размотрена опасност од европских новчаних казни. Реч је о тужби једног приватног домаћег друштва за дистрибуцију гаса поднетој пре 10 година због тога што му као учеснику на тржишту није омогућен приступ до мреже за пренос гаса државне компаније „Булгарстрансгас” због чега пак је оно претрпело штету. Европска комисија је мишљења да је у питању злоупотреба монопола чиме је ограничена слободна конкуренција. У Бугарској је овај случај био скоро заборављен, а и онако су на тржишту гаса сви учесници сада једнаки. Међутим, у Бриселу не мисле тако и очито су решени да Бугарској очитају лекцију из тржишне привреде имајући у виду и европско гасно чвориште на обали Црног мора о којем власти у Софији толико сањају. Помињемо ово чвориште, јер је оно тесно повезано са неуспелим пројектом изградње гасовода „Јужни ток“ кроз Бугарску, од Русије до Европе, коме је Брисел одлучно ставио тачку уз образложење које сада наводи у вези са новчаним казнама: ускраћивање приступа мрежи за пренос гаса другим учесницима на тржишту гаса. На затвореној седници парламент је наредио министру енергетике Теменушки Петковој да брани бугарске интересе, ма шта то значило. Највероватније је он наредио да она уложи напоре да износ казне буде што је могуће најмањи или ако може да уопште не дође до санкција. Све су варијанте на столу, рекла је кратко министарка. Међутим, стручњаци сматрају да се Бугарска неће тек тако извући и ипак ће морати да плати неке казне. А то никога не радује, још мање владајућу гарнитуру која иначе не скрива свој понос због доста добрих резултата које је наша привреда под њеним руководством остварила ове године када се очекује да ће раст БДП износити преко 4% и да ће он прећи психолошку границу од 50 милијарди евра што је скоро двоструко више од износа 2007. године када је наша земља приступила ЕУ.
Проблеми и напетост постоје и у вези са развојем ствари везано за полузаборављени проблем са другом бугарском нуклеарком „Белене“ који ето већ 30 година не може да нађе задовољавајуће и разумно решење. Уље у ватру додали су и независни експерти – економисти, енергетичари и финансисти угледне Бугарске академије наука. Они су пре око две недеље објавили извештај од око 1.000 страница од којег се очекивало да размрси чвор противречних процена потребе за таквом централом и њене ефикасности. Научници и стручњаци су прогнозирали да ће 2030. године у Бугарској и суседним земљама доћи до недостатка електричне енергије и тада би, под одређеним условима, друга нуклеарна електрана имала смисла и могла би да ради. Из Министарства енергетике сматрају да су независни експерти дали зелено светло нуклеарки, али они ћуте о финансијској страни тог веома скупог пројекта чија вредност прелази 10 милијарди евра и чије финансирање јавним средствима председник владе Бојко Борисов већ три мандата одбија. А градилиште чека, чекају и два нераспакована руска реактора, међутим нико не зна шта даље! Чак су и Кинези били позвани да реше проблем, али било како било – нема светла у тунелу.
Тако да уочи божићних и новогодишњих празника у бугарској енергетици напетост расте и то не због прекомерне потрошње енергије него због одсуства решења нејасних и замршених проблема. Несигурност представља нестабилно стање које омета доношење разумних и правилних одлука у области економије, јер спречава сагледавање реалног стања и адекватне реакције на догађаје и процесе. Са ове тачке гледишта све што се тренутно дешава у бугарској енергетици има обесхрабрујући ефекат и прети целокупном економском систему и његовој микроекономској стабилности. А то може не само да угрози економски раст и финансијску стабилност земље него и да удари по џепу свих бугарских грађана.
Превод: Албена Џерманова
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..