Живот је љубав, породица је највећа вредност, стваралаштво прожима све – то су основне поруке дела вајара Георгија Љубомирова Георгијева, изложених у галерији „Средец“. После учешћа у престижним форумима у Данској и Кини 43-годишњи уметник наступа и у Софији.
Када је стваралац склон да изводи уопштавања? „Када постоји довољно догађаја на основу којих се могу вршити уопштавања. Недавно сам по други пут постао отац и то је један од најважнијих догађаја у мом животу“, каже Георги.
„Породица“ – љубав и оданост према новом животу, „Пољубац“, „Паоло и Франческа“, „Чамац“ – то су неке од пластика, које су фокусиране на романтичну страну живљења.
Има и других, филозофских тема као што су „Искушење“, „У правцу…“, „Распеће“ или сасвим конкретне, као на пример тај о стварању споменика посвећеном спасавању Јевреја у Бугарској.
Скулптуре су направљене од црног гвожђа, али су истовремено ваздушасте и нежне. Какав је пут прошао док дође до етапе када моделира овакве импресивне форме скулптура:
„Ликовном уметношћу бавим се од своје седме-осме године. Наравно почео сам цртежима, онда сликарством.Завршио сам средњу уметничку школу, смер резбарење.Када сам прочитао књигу о Микеланђелу, коначно сам се определио за вајарство.“
Његове приче о генијима у свету пластичне уметности толико привлаче својом занимљивошћу да и највећи лаик осећа жељу да о њима научи нешто више. „Онај ко је обдарен талентом мора бити спреман да пуно тога жртвује, ако је решен да се бави уметношћу.Свако ко жели, може да научи да црта прилично добро или пак да прави пластике.Али људи који немају таленат, брзо одустају јер је од тога веома тешко преживљавати!“, каже Георги Георгијев. Објашњава да у Бугарској има довољно могућности за реализацију пластичних уметника, али је младим вајарима тешко остварити везу са истинским поштоваоцима те уметности и колекционарима. „У 21. столећу, у Бугарској, то је у великој мери питање пуке среће“.
Како се определио за ауторску технику и формирао стил?
„То нимало није лако, јер ма шта човек направио, увек испадне да је неко пре њега то већ урадио. Ја сам изабрао десет познатих историјских личности од којих сам се учио. То су прилично различити ствараоци: Микеланђело, Роден, Ђакомети, класици бугарског кипарства.Покушавао сам да размишљам из њиховог угла, питао сам се како би неко од њих направио ово или оно. Нема тог ствараоца који није обрађивао тему о породици, али ако погледате назад, ниједно дело не личи на неко друго, дакле свако је уградио делић себе у своје скулптуре“.
Као каквог би желео да га препознапублика када разгледа изложбу „Живот преточен у скулптуре“?
„Цитираћу акад. Светлина Русева, који ми је помогао да поређамо пластике у галерији. Он је највећи ауторитет у том аспекту, био је куратор више изложби у целом свету …Када смо све разврстали, он је сео, накратко их погледао, па рекао: „Сада када их овако видим, мислим да је овај младић јако заљубљен“. Било ми је драго да то чујем, јер је био у праву. Чим се то може осетити кроз моделиране облике, чим сам само помоћу црног гвожђа успео да прикажем љубав– онда је то дивно!“, рекао је скулптор Георги Георгијев.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: Елена Каркаланова
Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..
У првим данима јесени , житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз..
Од 2. до 20. октобра у софијској галерији „Нијанса“ одржаће се треће издање Међународног бијенала акварела. На изложби ће бити представљена дела 14 уметника из 7 земаља – Аустралије, Бугарске, Италије, Молдавије, Русије, Тајвана и Шведске, при чему..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..