У годинама када је реч “стрип” званично забрањена, само приче у сликама часописа “Дуга” приближавале су се причама у боји чувеног француског часописа “Pif“– јединог дечјег западног издања код нас. А данас, некадашњи сликари, који скоро четвртину века нису сликали, покушавају не само да носталгично поново побуде интересовање према стриповима него и да преко нових јунака и сижеа афирмишу у нашој модерној свакодневици “девету уметност”.
Више од 200 стрипова које је нацртало 80 сликара последњих неколико година тренутно је приказано у софијској галерији Савеза бугарских сликара под насловом “Софија стрип експо 2017.”. Ово је друга национална изложба после оне приређене 2013. године када су сликари из свих генерација приказали различита лица и стилове бугарског стрипа. У основи две изложбе је пројекат “Дуга”, који је заједно са Савезом бугарских сликара окупио уметнике који раде за истоимени часопис.
„Некада је постојао само један стрип-часопис – француски “Pif” до којег смо тешко долазили – сећа се сликар из легендарног часописа “Дуга” Петар Станимиров. – Када су се 1979. године у часопису “Дуга” појавиле приче у сликама (тада је реч “стрип” била забрањена), деца су се заљубила у њих. Због тога је и наше издање имало један од највећих тиража. Данашња деца такође показују интересовање за стрип, зато што је он у смислу изражајних средстава универзалан, покрива како књижевност, тако и анимацију, а његови јунаци могу да буду популарна лица из филмова, књига итд.”
И док се у годинама социјализма часопис брзо ослободио патриотске тематике коју му је наметнула тадашња конјунктура и удахнуо живот авантуристичким причама, данас су штампани стрипови рађени по наруџбини фондација које своје националистичке идеје пропагирају преко херојизације прошлости. Једна од њих - „Уздизање“ /“Въздигане”/ је чак покушала да ученицима 3. разреда поклони укупно 60.000 књижица са стриповима о “кановима”, а такође обећала је да сваком новорођенчету додели износ од 200 лева ако добије име по неком бугарском кану.
„Битно је да постоје историјски стрипови, али од посебног су значаја и следеће ствари: како су они направљени, у ком циљу, да ли опслужују политичке интересе – рекао је с тим у вези сликар. У часопису “Дуга”је такође излазио историјски стрип под насловом“Елемаг – војник кана Тервела”који нас одводи у измишљено време јер ми не познајемо у целини нашу древну историју. Реч је о причи без претензија за историјску веродостојност. А сада излазе издања која носе имена канова, али нико не може да гарантује да су приче о тим владарима стварне. По мени, једино је име владара у њима стварно. Очито у овом случају неко пропагира своје идеје на рачун аутора.”
Нажалост, не налазе се тек тако издавачи стрипова који су спонтано настали у машти правих уметника. Због тога су млади сликари приморани да раде за стране сценаристе и издавачке куће, као и за европску и америчку гејминг индустрију, а старији и да раде нешто друго да би зарађивали за живот. Али било чиме се они бавили, окупила их је њихова заједничка страст да удахну нови живот стриповима.
„Све у свему, цртање стрипова је рекао бих самачки посао – признаје Петар Станимиров. – Боље је да неко унапред напише сценарио, али се често дешава да га сликар сам измисли и тада се он осећа још већим самцем . За цртање стрипа сликар мора да се бар мало разуме у режију, у камермански посао, као и мора да уме да замисли радњу баш као на филмској траци на којој је након сваких 20 кадрова, један исечен. Није довољно само бити добар писац – потребан је поглед редитеља и зато ја мислим да не може свако да пише сценарио за стрипове. Иначе само цртање је лак посао, довољно је само имати искуство.”
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Дијана Цанкова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...