Крајем прошле недеље Бугарска социјалистичка партија је ултимативно упозорила да неће учествовати на пленарним седницама парламента, изузев оних на којима ће се гласати о оставци председника парламента Димитра Главчева, о државном буџету и о предлогу за изгласавање неповерења влади. Након што је Главчев сам поднео оставку и након што је исту брзо прихватила чак и владајућа гарнитура, Бугарска социјалистичка партија је осетила да треба да актуелизује своје опозиционе позиције.

На нивоу Националног савета у суботу су социјалисти донели одлуку да њихов лидер Корнелија Нинова гласа „за“ предлог партије ГЕРБ за усвајање амандмана Устава којима би се укинула застарелост за кривична дела почињена у вези са приватизацијом, али да истовремено њихова посланичка група гласа „против“. Тако наводно Бугарска социјалистичка партија жели да покаже с једне стране да се не плаши прекора због учешћа Нинове у нечистим приватизационим  пословима, а с друге – да испоштује став својих правника да је предлог ГЕРБ-а противуставан. Овај тактички маневар је толико компликован да је изазвао негативне реакције у самој Бугарској социјалистичкој партији, а опозициони кругови у њој су почели да причају о слабљењу позиција партијског лидера.

Социјалисти не одустају од предлога за изгласавање неповерења влади а поднеће га заједно са Покретом за права и слободе након расправа о државном буџету. Међутим, ова идеја о предлогу за изгласавање неповерења је некако избледела након што је постало јасно да је мотив Бугарске социјалистичке партије за њега жеља за супротстављањем партији ГЕРБ, а Покрета за права и слободе – жеља да уклони с власти Уједињене патриоте и након што се партија „Воља“ предомислила и одлучила да не подржи изгласавање неповерења влади.

У међувремену, у суботу су четири десничарске ванпарламентарне формације објавиле иницијативу под именом „Бугарска повеља за Европу“, вођене жељом да попуне недостатак јасних приоритета и визије у циљу афирмисања наше земље као савремене европске државе. Осам месеци након неуспеха идеје о заједничком учешћу на парламентарним изборима, сада политичке партије Демократе за снажну Бугарску/Нова република, "Да, Бугарска", "Зелени" и ДЕОС /Покрет за европско уједињење и солидарност/ чине нов покушај предузимања заједничких активности. Међутим, као резултат неуспеха свог претходног покушаја „аутентични десни простор“ данас није парламентарно заступљен тако да чак и да његови нови напори уједињења успеју, плодови ће се видети не сада него много касније – евентуално на следећим изборима. Дотада Трећа влада Бојка Борисова ће управљати земљом без узнемиравања од стране опозиције, а њене следеће велике пробе неће бити нити усвајање новог државног буџета, нити предлог за изгласавање неповерења влади него бугарско председавање Саветом ЕУ од 1. јануара догодине.

Имајући у виду последње политичке напетости у Бугарској, било би занимљиво да наведемо да су ради нашег успешног мандата председавања Саветом ЕУ до сада све политичке снаге у парламенту више пута обећале подршку. Последњи случај уверења у спремност за пружање подршке бугарском  председавању је од само пре две недеље – потпредседница Бугарске социјалистичке партије Деница Златева је изјавила БНР да председавање Саветом ЕУ није одговорност само партија на власти, а Бугарска социјалистичка партија до сада својим  активностима заиста доказује да је ова тема надпартијска и наднационална. Да ли је заиста тако?