Последњих година број бугарских повратника из иностранства расте. Неки од њих имају занимљиву судбину.

Мартин Петров је завршио право на Софијском универзитету „Св. Кл. Охридски“, али је због огромног броја правника у земљи решио да се упише на специјалистичке студије у иностранству, конкретније на мастер студије из казненог права у Канади. Касније је стажирао у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу где се потом стално запослио.

„У Хашком трибуналу сам радио 10 година на различитим позицијама од којих је последња била – шеф кабинета секретара суда. Због мојих дугогодишњих искустава позвали су ме да учествујем у успостављању специјалног суда за ратне злочине на Косову. Затим сам био ангажован реформисањем секретаријата Међународног кривичног суда.“

Након деценије посвећене међународном праву Мартин Петров је осетио да је досегао врх у каријери и решио да му је потребан нови позив. У међувремену се оженио, добио ћерку, па је за породицу почео да издваја више времена. Када је уписао ћерку у један дечји клуб у Хагу, Мартин је приметио промену у њеном понашању. Она је једва чекала да дође време да оде у клуб. Убрзо је схватио да то није један од бројних забавних центара за децу, него нешто много више од тога. У њему се ради на основу америчког програма чија је традиција дужа од 40 година, а примењује се у више од 350 клубова у свету:

„Вежбе су намењене деци узраста између 10 месеци и 12 година. Малишани су разврстани у старосне групе, а циљ програма је да пружи подршку деци у раном узрасту у три правца – да помогне њиховом физичком, менталном и социјалном развоју - каже Мартин и додаје: Циљ се постиже уз помоћ физичких вежби, многих игрица и забаве уз музику, компоновану специјално за децу тог центра. Све вежбе иду према унапред утврђеном плану, теме се мењају сваке недеље, деца усвајају различите вештине, али се то остварује неприметно, јер се учи кроз игру.“

Импресиониран методологијом рада са децом Мартин Петров се обрадовао када је сазнао да компанија која је основале те центре тражи могућности за проширење својих активности на новим тржиштима. Он се  пријавио за посао у компанији и срећа му се осмехнула. Успео је да убеди власнике да је он прави човек који ће њихов пројекат развити у Бугарској. И тако по принципу франшизе ова компанија сада послује и у Бугарској, а Мартин Петров је открио свој нови животни позив - да помаже деци да стасају у зреле и ваљане људе.

За више информације погледајте овде: