Да ли ће Бугарска имати другу атомску централу? Категоричан и јасан одговор на ово питање није дат у току тридесетак година. Јуче су научници са угледне Бугарске академије наука изнели своје мишљење по том питању које је ишчекивано како у енергетским, тако и у политичким круговима. А то је тако зато што се из чисто економског и технолошког оно у последњих неколико година претворило и у политичко питање. И нарочито после изгласаног у парламенту 2012. г. мораторијума на изградњу нуклеарне електране у Белену, на обали Дунава. Проблем је постао још замршенији када је постало јасно да је у тај пројекат већ уложено преко милијарде евра. Напуштено градилиште је у корову и аветињски празно, троше се сулуде количине новца за чување два наручена, произведена и испоручена од стране руске компаније атомска реактора, а надлежни органи не знају шта ће с њима.

Већ од самог почетка тог пројекта основно питање је било да ли је Бугарској потребна нова електрана осим оне коју имамо у Козлодују, такође на обали Дунава? У доба социјализма када је привреда незајажљиво трошила електричну енергију, одговор је могао бити само позитиван. Али су се отада многе ствари промениле – некадашњи индустријски дивови су изумрли, а тиме нестали и највећи потрошачи струје. Нове фабрике и погони троше мање енергије, домаћинства пак настоје да штеде на струји због сталног раста њене цене. Ситуација је таква да данас Бугарска производи више струје него што је у стању да потроши и зато је извози у суседне земље које осећају мањак електричне енергије. Додуше будућност садашњих електрана није јасна јер еколошке норме постају све строже. Оне се односе понајвише на три највеће електране на угаљ, које ће бити кажњене уколико их не поштују, а ако поведу рачуна о ограничењима, цена њихове струје ће постати неподношљива за бугарска домаћинства. Није далеко престанак експлоатације прве бугарске нуклеарне централе иако је једном од њена два реактора почетком месеца животни век продужен за 10 година. Другим речима Бугарска тренутно има вишак струје, али постоји ризик да у догледној будућности дође до несташице енергије. Изградња нове атомске централе није задатак који се може остварити за годину или две дана, него је пројекат чија ће реализација потрајати најмање пет година.

То су чињенице које су познате како енергетским стручњацима, тако и политичарима. Сада се чуло и мишљење научника. Они тврде да код трошкова на име инвестиције у износу испод 10,5 милијарди евра, односа страног и сопственог капитала од 70:30, камате испод 4,5%, пројекат изградње НЕ "Белене" је виталан.Пројекат постаје знатно виталнији уколико у његову реализацију учествује и држава. Држава међутим упорно зазире од тог пројекта и не жели да чује о државном учешћу, па макар се оно изражавало само у пружању државних гарантија без било каквог улагања реалних јавних средстава. Дакле за тих 70% средстава које помињу научници, треба тражити стране инвеститоре. Већ је било неколико неуспелих покушаја пронаћи таквог стратешког партнера, било је напора привући кинеског инвеститора, али де факто ништа реално није постигнуто. Најгоре је не предузимати ништа, упозоравају научници са Академије наука. Тим пре што се у региону очекује недостатак базне снаге од око 2.000 МВт.

Већ су познати ставови економиста и енергетичара, али шта на ово кажу политичари? Министарка енергетике Теменужка Петкова је нагласила да се анализа научника са БАН треба размотрити и у парламенту и да одлука треба да буде брза, али не и брзоплета. У току политичке дискусије по свој прилици ће постати јасно да ма шта говорили, у крајњој линији све се врти око новца. А новцем да сама изгради другу нуклеарну електрану држава не располаже, него располаже активама чија је вредност скоро 30% колико износи и препоручљиво државно учешће. Зато научници са Бугарске академије наука мисле како је могуће да пројекат о изгради НЕ „Белене” добије зелено светло.

Превод: Ана Андрејева