Бугарска се спустила за 11 места (са 39. на 50.) на годишњој ранг-листи Светске банке по лакоћи пословања. Узети су у обзир неки значајни показатељи као што су добијање прикључка за електричну енергију, добијање грађевинских дозвола, регистровање непокретности, извршење уговора, добијање кредита, заштита мањинских власника, плаћање пореза, прекогранична трговина, започињање пословања и др.

Најбоље се наша земља представља у области прекограничне трговине (21. позиција). Релативно добро стоји и када су у питању заштита мањинских власника (24. позиција), извршење уговора (40. позиција) и добијање кредита (42. позиција). Најслабији напредак Бугарска бележи по показатељу добијање прикључка за електричну енергију где пада за читавих 37 позиција у поређењу са прошлом годином и сада заузима 141. место. Незадовољавајуће је стање код започињања пословања (95. мсето) и плаћање пореза (90. место). Извештајем је обухваћено 190 земаља, а највише пласиран на ранг листи опет је Нови Зеланд.

Сматра се да државе које су на првих 50. позиција пружају повољне услове за пословање. У онима које су ближе дну, па чак и другим са вишим рангом приходи су мањи, пословање је отежано, а ниво просперитета је такође нижи

Ево како овај извештај Светске банке коментарише извршни директор Института за тржишну економију Светла Костадинова: „На жалост из резултата је видно да се Бугарска по неким показатељима спушта за неколико позиција, а по већини других не бележи напредак. Тамо где се констатује позитивна промена она је резултат углавном повећања доходака по глави становништва. Другим речима ни овај напредак није резултат унапређења рада администрације у правцу олакшања услова за пословање. У питању су административни поступци чије поједностављење зависи од политичке воље. Због непромишљених и застарелих захтева ми спречавамо предузетнике у њиховом раду, а последице тога се мултипликују како на пољу привреде где погађају остале предузетнике, тако и на тржишту тако што сужавају избор домаћих потрошача.”

Светла Костадинова међутим наводи како се последњих неколико месеци запажају напори владе да побољша рад државне управе. Циљ је уклонити нелогичне или неефикасне режиме и захтеве и хармонизовати рад појединих административних установа како грађани и компаније не би наступали у улози курира између њих. Поред тога администрација ће морати да подноси годишње извештаје.

Истраживање Светске банке показује да се државна управа може реформисати у кратким роковима и добар пример у том погледу је Естонија која је у току годину-две дана применила позитивна искуства других земља, па је успела да олакша услове пословања. „Између комшија Бугарске, Македонија се наводи као пример државе која се у задње 3-4 године померила за преко 40 позиција навише и већ је ушла у Топ 15.

„Бугарска је најниже рангирана по 2 основна индикатора везана за рад судства, а у рад овог система извршна власт нема могућност да знатно интервенише, како уосталом треба и бити – додаје Светла Костадинова. Судски систем сам мора да се реформише и добије подршку јавности што би у крајњој линији значило да се осећамо безбеднији када су у питању наша својина и бизнис. Два индикатора, који оцењују рад судства, а управо решавање проблема несолвентности и процес извршења уговора показују да је напредак Бугарске у последњих 10 години минималан, ми смо, ако се поредимо са осталим чланицама ЕУ, фактички при дну ранг-листе.“

Превод: Ана Андрејева