Блистави бугарски умови су својим радовима у различитим областима науке допринели прогресу човечанства. Некада су то били емигранти раштркани по белом свету, а данас осећамо понос при самом спомињању њихових имена. Али можемо само нагађати шта их је коштао принудни одлазак из домовине.
Један од тих светлих умова рођен је далеке 1919. године у забаченом сеоцету на северозападу Бугарске. Недавно је Државна агенција за архиве добила личне документе професора Видена Табакова који је својим радом на америчком космичком програму умногоме допринео првом човековом слетању на Месец.
Проф. Виден Табаков је рођен у Стакевцима, селу код Белоградчика. Студије инжењерства је уписао у Прагу, а убрзо по њиховом завршетку ушао је у инжењерску елиту Трећег рајха, прича Михаил Груев, шеф Агенције. Године 1945. је Виден Табаков завршио ваздухопловно инжењерство и одбранио докторску дисертацију из области инжењерских наука у Берлину. Тада је младог научника приметио руководилац ракетног програма Рајха Вернер фон Браун. По капитулацији Немачке Виден Табаков је емигрирао у Аргентину. У то време су се САД оријентисале на сарадњу са бившим нацистима који могу да им буду од користи у ривалству са Совјетским Савезом у годинама Хладног рата. Тада су они ступили у контакт са Вернером фон Брауном, а он се присетио свог некадашњег сарадника и позвао га је да учествује у програму „Аполо.“ Тако је Виден Табаков почео да ради са Американцима и постао близак пријатељ и сарадник Нила Армстронга који је на Месец крочио 1969. године. Након тога је Табаков постао ментор америчког астронаута на Институту за свемирска истраживања у Синсинатију где је остао да живи и ради до краја живота. Проф. Виден Табаков је нас напустио 2015. године.
Изазов који је требало да реши проф. Виден Табаков како би мисија „Аполо 11“ до Месеца била успешна био је везан за високе температуре у атмосфери које су могле довести до експлозије ракета, али је бугарски научник пронашао решење пошто је изумео материјал којим су обложене лопатице мотора. Захваљујући томе је „Аполо 11“ испунио свој циљ и спустио човека на Месечеву површину.
Према Ауатефу Хамеду, професору аеро-космичке технике и руководиоцу универзитетске лабораторије у Синсинатију, коју је отворио проф. Виден Табаков, достигнућа бугарског научника су у различитим областима науке – енергетике, ваздухопловног инжењерства, а разрадио је и многе технологије које се данас примењују у авијацији. Проф. Табаков је допринео развоју технологија на земљи, у ваздуху и води. У ваздуху су ваздухопловни мотори, а у води су дизел-мотори за бродове. Захваљујући њему су мотори постали економичнији, бржи, јефтинији, безбеднији и оно што је битније – емитују мање штетних гасова.
За изузетне заслуге је 2012. године НАСА проф. Видена Табакова прогласила почасним професором – звање које се ретко додељује припадницима научних кругова ван државе. А код нас, након што се вратио у домовину, академска заједница га није дочекала раширених руку, државници су одбили да се сретну с њим. Упркос томе је проф. Табаков гајио љубав према родном крају и до задњег даха, без обзира на то што је патио од Алцхајмерове болести, присећао се детињства и времена проведеног у родном месту. Једном приликом је проф. Табаков свом земљаку, професору Бориславу Тошеву рекао: По завршетку рата нисам могао да се вратим у Бугарску. Кад бих се вратио у земљу, послали би ме у логор, а касније, кроз неколико година, вероватно би ме именовали за главног инжењера Земљорадничке задруге у селу Стакевци. Али сумњам да бих икада добио унапређење у Белоградчику.
Лична архива једног истакнутог Бугарина је већ пренесена у Бугарску, али изгледа да то уопште није подстакло интересовање наших научника, каже Михаил Груев. Родна кућа професора се урушава. И пошто државу не занима шта се дешава са наслеђем бугарских генија, један грађанин је одлучио да његов дом претвори у музеј.
Неке предмете из свог детињства је проф. Табаков однео у Немачку, Аргентину, САД, надам се да ћемо их једног дана вратити, рекао је Бојан Минков.
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..