Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Софија је привлачни центар за велика научна истраживања воде

БНР Новини
Фотографија: bg.wikipedia.org

„Чисти извори воде за пиће су велики ресурс који у Бугарској имамо довољно, толико да га чак потцењујемо. Вода је та која ће дати подстицај бар три гране наше привреде – прехрамбеној индустрији, пољопривреди и туризму“ – рекао је Веселин Пенев, један од организатора 12. Научне конференције посвећене води. Бугарска је још једном заредом била домаћин форума који окупља представнике научних кругова ради продубљених анализа новог знања о води.

проф Антон Антонов„Оно што не знамо о води јесте да је она по структури  умногоме слична људском мозгу и начину његовог функционисања“ – каже професор Антон Антонов, стручњак за биофизику воде. „Према ономе што знамо о води, она се састоји од међусобно повезаних молекула (сваки молекул повезан је са четири суседна) и образује мрежу водоничних веза, а у мозгу имамо специфично повезивање неурона у једну целину односно неуронску мрежу. Вода записује „све што чује, види и осећа“ исто као што мозак записује информације у подсвест… Верујем да ће се вода тек истраживати и с тим у вези пред научницима  је велика будућност. Бугарска је у Европи међу земљама богатим јединственим минералним изворима који имају лековита својства. Познато је да је лековито својство најснажније када се вода пије са извора или у близини извора. Осим тога, вода има својство да мења своју структуру. Ми смо 2003. године спровели експеримент – боца воде испоручена је авионом из Франкфурта (Немачка) у Софију. Пре лета вода је била у рукама човека за кога смо након истраживања доказали да има јако биопоље. Овим експериментом смо, у ствари, доказали да без било којих спољашњих електромагнетских утицаја вода задржава своју промењену структуру услед људског утицаја око 10 дана.“.

За време конференције у Софији пажња научника била је усмерена на утицај спољашњих фактора животне средине на воду. Међу њима су магнетно поље, атмосферски притисак, нискофреквентне вибрације које настају у земљиној кори итд. У научном извештају под насловом „Биографија воде“ проф. Антон Антонов је подсетио да вода може да преноси кодирану информацију и још:

„Постоји један веома занимљив феномен – у најранијем стадијуму развоја ембрион се састоји од 98% воде. То показује да је вода сачувала сву информацију – меморију, да би се из тог заметка развио људски организам који наслеђује бар по нешто од оба родитеља.“.

Постоје разни приступи истраживању структуралних и динамичких особина воде. Један од новијих је аквафотомика која даје брзе и јасне анализе интеракција између светлости и воде у домену IR електромагнетног спектра.

проф. Румяна ЦенковаЈедан од утемељивача аквафотомике је Бугарка проф. Румјана Ценкова, која ради на Кобе Универзитету у Јапану. По њеним  речима, вода је колективна средина. И још:

„Морамо бити свесни да молекули воде не постоје сами за себе него образују заједницу. Молекули воде су као војници – прегрупишу се у зависности од посла који треба да обаве, а када задатак буде испуњен, мењају своје везе, реорганизују се.  У том смислу једна од најинтелигентнијих ствари на планети Земљи је вода. Аквафотомика користи светлост као инструмент да би се“прочитале“ информације које носи структура воде.“.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал „Сурва“ гостује у Софији 5. јануара

Борисов врт у срцу Софије поново ће постати сцена за традиционални фестивал „Сурва“ из Перника. За трећу узастопну годину, Софијанци и посетиоци главног града моћи ће да уживају у карактеристичним маскама и костимима и древној традицији кукера...

објављено 4.1.25. 08.45
Фотографија: Центар за спасавање дивљих животиња – Зелени Балкан / / Wildlife Rescue Centre - Green Balkans/

Стотине птица страдало у новогодишњој ноћи због ватромета и петарди

Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..

објављено 2.1.25. 13.59

У Цариброду се разговарало о променама које се очекују у Србији

Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..

објављено 2.1.25. 10.40