Влада је усвојила Нацрт буџета Бугарске за 2018 годину Министарства финансија. Сада га парламент мора одобрити, након чега следи усвајање одговарајућег финансијског закона за буџетску годину. Не очекују се изненађења с обзиром да владајућа коалиција између партије ГЕРБ и националиста има већину у Народном собрању и обично се сваки нацрт који је одобрила влада усваја без посебних измена и примедби. Што се  тиче алтернативног буџета левице, који она с поносом оцењује као социјалан и праведан, његове шансе да се претвори у законску регулативу су практично ништавне.

У ствари, владин буџет за идућу годину има претензије да буде социјалнији од досадашњих. Није случајно то што његови креатори не престају да подвлаче четири акцента буџета за 2018. – образовање, одбрану и безбедност, социјалну сферу, здравство, за које се издвајају 1,6 милијарди евра више од ове године. Повећање није мало, имајући у виду да се очекује да ће јавни расходи достићи укупан износ од 20 милијарди евра. То је могуће захваљујући доброј кондицији у којој се налази, а и у којој ће највероватније остати и следеће године бугарска привреда која је забележила више него похвалан раст од 4%.

Предвиђа се повећање плата професора средњих школа за 15%, више новца биће и за војску и полицију, здравство је такође међу префериранијим сферама за финансирање са растом субвенција од око 300 милиона евра. Пензије ће се повећати за 3,8%. Минимална зарада такође бележи раст и достиже износ од 260 евра. А све то без било какве измене што се тиче јединствене пореске стопе на доходак и добит од 10%, која важи за све сфере, без нових зајмова на међународном тржишту и без повећања буџетског дефицита који по плану треба да износи тек 1% БДП. Очекивања да ће држава преко буџета издвојити већи део БДП за јавне расходе такође се нису обистинила, услед чега је у џеповима грађана и код пословних субјеката остало више финансијских средстава за потрошњу и инвестиције. И ако је бивши министар финансија Симеон Дјанков у тежа за Бугарску времена рекао да је буџет посна пица, сада вицепремијер Валери Симеонов већ прича о „богатој пици „Калцоне”.

Довде је све у реду, али нису сви задовољни. Посебно синдикати који у последње време, у периоду у којем су економски показатељи добри, вуку на своју страну, а недавно су чак организовали масовне протесте испред зграде владе у Софији са захтевом за повећање плата. У ствари, проблем висине зарада постаје све акутнији и обухвата све више сектора – чак и припадници војске и полиције негодују и траже више новца. А по мишљењу низа економских стручњака и посматрача, бугарска привреда је достигла предео својих могућности раста и може прегрејати, тако да уколико се не подигну државни зајмови, додатни новац нема откуд доћи. То се, међутим, не планира и нико не препоручује овакве радње с обзиром на растућа очекивања да ће Бугарска најзад добити дозволу за улазак у тзв. чекаоницу за евро, где би се детаљно припремила за прихватање евра. Придруживање европском механизму девизних курсева (ERM2) намеће одређена ограничења у финансијској политици државе, посебно у погледу буџетског дефицита. Сматра се да ће предстојеће бугарско председавање Саветом ЕУ у првој половини идуће године дати снажан политички подстицај у корист аспирације бугарских власти ка уласку у еврозону.

Имајући у виду ову веома добру финансијску слику некако неприметно одвија се процес наглог смањења страних инвестиција у Бугарској. А оне су један од главних мотора механизма за смањење стопе незапослености и повећање БДП, пошто је бугарски бизнис још увек слабо капитализован и тешко долази до средстава за повећање ефикасности различитих индустрија и сектора. Поред свега тога не заборавимо и на све већи мањак квалитетне радне снаге, при чему неки представници пословних кругова сматрају да је то основна препрека пред експанзијом њихових компанија. Незапосленост у земљи приближава санитарни минимум и износи око 6%, али се ипак не може рачунати да ће из редова незапослених доћи нови вредни и умешни радници.

За крај може се закључити да је буџет за 2018. годину добро фокусиран на решавање заиста важних националних проблема. Остаје само да у његовом извршењу не дође до неочекиваних изненађења од стране међународних тржишта и да се тржиште рада стабилизује на већем нивоу које је потребно савременим технолошким индустријама.