Од 1. јануара Бугарска ће преузети ротационо председавање Саветом ЕУ. Током 6 месеци она ће бити иницијатор низа форума од заједничког интереса земаља чланица Уније. Међу њима је састанак шефова архива земаља ЕУ који је планиран за 5. и 6. јун 2018. године. Организатор је Државна агенција за архиве.
Специјално за овај форум домаћини припремају неколико луксузнијих издања са највреднијим документима из државних архива која ће бити подељена представницима архивских институција ЕУ. Израђен је и видео-спот који приказује документе и фотографије из архива Агенције. У њему звучи глас наше познате народне певачице Ваље Балканске. „Мислим да је ово добра визиткарта Агенције и наше земље“ – каже доц. Михаил Груев, председник Државне агенције за архиве.
Међу акцентима састанка су заштита личних података и расправа о етичком кодексу архивских радника који би гарантовао интересе трећих лица. Доц. Груев је рекао да је то светски проблем пошто архиви у свету садрже огромне по обиму информације што неминовно ствара могућности за злоупотребу личних података. Други важан акценат је електронско архивирање:
„Реч је о великом изазову за све архиве у свету. Морам признати да су развијенији архивски системи напредовали много више од нас. Електронско архивирање није само бугарски проблем него и у извесном смислу европски и светски. Заједно са Државном агенцијом за електронску управу радимо на постепеном преласку на вођење евиденције у државним институцијама у електронском облику, а с тим у вези постоји Одлука владе Бугарске од новембра 2018. То аутоматски поставља питање шта радити са документима који се више неће користити и који треба да буду архивирани? И ту је место да кажемо да постоји разлика између дигитализације и електронског архивирања. Дигитализација обухвата документе чији су оригинали на папирном носачу, док електронско архивирање подразумева архивирање докумената који ће у будућем периоду бити „створени“у електронском облику и уопште неће имати папирни еквивалент. Они ће бити архивирани у свом првобитном облику. Преко дигитализације покушавамо да заштитимо документе тако што смањујемо коришћење папирних оригинала, а одавде па надаље – након дигитализације неког документа он ће се користити само код фототипских издања или за изложбе.“
Међу новом архивском грађом у фондовима Државне агенције за архиве су документи познатог истраживача песника Христа Ботева – Ивана Клинчарова, које су нам поклонили његови унуци Сузана Клинчарова и Иван Клинчаров. Међу њима је оригинал једног писма Христа Ботева за које се доскора сматрало да је нестало. Ту је и визиткарта Дагоберта Енглендера – капетана чувеног пароброда „Радецки“.
Други веома вредан налаз су документи проф. Видена Табакова који је на универзитету у Синсинатију, САД, предавао космичка истраживања. По речима доц. Груева, професор је веома занимљива личност о којој ми не знамо ништа или знамо сасвим мало – у ствари, не знамо ни то да је 1969. године проф. Табаков, који нажалост више није међу нама, био једини Бугарин члан нелетачког особља чији је задатак био слање првог човека на Месец.
Бугарску допунску школу „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године као курс бугарског језика за децу наших сународника, да би, на иницијативу Генералног конзулата..
Може ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у периоду од 16 до 18 часова, организују Гете институт Бугарска и удружење „Фабрика за идеје“. Догађај ће..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата и доводећи у питање један од основних циљева Европске уније – спречавање новог конфликта на..
Бугарску допунску школу „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата..
Може ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у..