Малешево или Малешевија је омање подручје у пределу Малешевске планине, један део које се налази у југозападној Бугарској, а други – у Републици Македонији. На бугарској територији планина се уздиже у сликовитом сливу реке Струма, у њеном подножју и на обронцима је један град и 28 села. Већи део насељених места је у кругу општине Струмјани – организатор и домаћин фестивала „Малешево пева и игра“. 20, 21. и 22. октобра се одржава 14. издање тог међународног фолклорног форума, који је такмичарског карактера. По традицији бина на којој наступају певачи, инструменталисти и плесачи, подигнута је на тргу у селу Микрево.
Људи у нашем јужном крају носе у свом срцу фолклор. Исто се односи и на мене – обожавам овдашње песме и традиције. Зато са великим задовољствомпомажем у организацији фестивала – каже Фиданка Котева, потпредседница општине Струмјани.
Очекује се да ће ове године број учесника достићи 3.500. Они долазе из скоро свих фолклорних подручја Бугарске. Углед фестивала из године у годину расте. Настојимо да угостимо и већи број припадника различитих националности и култура, како би палета фестивала била шароликија и богатија. По традицији стижу извођачи из суседних балканских земаља – Македоније, Србије, Грчке. Тако је и ове године. Очекујемо и групе из Молдавије, Белорусије, Пољске, Босне и Херцеговине. Интересовање побуђују како наступи у оквиру такмичарског програма, тако и вечерњи концерти. Домаћи и страни ансамбли, индивидуални извођачи и групе такмиче се у категоријама: обрађени и изворни фолклор, вокално мајсторство, плесна уметност… Стручни жири ће оцењивати интерпретације. Сваке године имамо и пратећи програм. У петак се у читаоници „Браћа Миладинови“ у селу Микрево отвара етнографска изложба „Жива традиција Малешева“. У суботу ће бити приређена изложба сликара који тренутно учествују у ликовној колонији на територији општине.
20. октобра, после такмичарског дела, биће одржана концертна представа, коју су у кратком временском периоду успели да припреме домаћи и страни фолклорни састави, а затим следи концерт народне певачице Борјане Карпузове. Следеће вечери наступиће Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев“ и певачица Румјана Попова. 22. октобра на сцени ће се појавити Ансамбл „Блгаре“, а после званичног уручивања награда фестивал ће бити затворен извођењима Малина Домозетског и ансамбла „Малешевци“.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиjе: лична архива
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
Претежно облачно
Променљиво облачно