Борисов врт, највећа зелена оаза у срцу главног града Бугарске, омиљено је место за одмор и шетње многих житеља Софије. Мало ко међутим зна да је усред вековне шуме смештена најстарија астрономска опсерваторија у земљи. У току свих тих 120 година откако је отворена, она никад није престајала да ради. У њеном кругу је пет зграда,  две од којих су најстарије зграде Софијског универзитета „Св.Климент Охридски“. У једној од њих, названој Велика купола, налази се најстарији статички телескоп у Бугарској, помоћу којег посетиоци и данас су у стању да посматрају небеска тела.

„Поред тога што се бавимо научним истраживањима и образовним активностима, настојимо да астрономију учинимо популарнијом у широкој јавности – прича доц. др Евгени Овчаров, шеф катедре "Астрономија". – Последњих година дешавало се да групе ученика или грађана посете опсерваторију, али ови доласци нису били регуларни, док ће од 20. октобра свако ко жели моћи да обиђе опсерваторију петком, суботом или недељом(пре или после подне). Наша катедра је организовала различите приредбе као рецимо „Вече астрономије“, “Дан отворених врата“, редовно учествујемо и у „Европској ноћи истраживача“ и другим сличним догађајима, чији је програм разнолик, а улаз слободан.“

Од око годину и по дана доц. Овчаров и његове колеге труде се да опсерваторију учине атрактивнијом за студенте и посетиоце. Многи људи и институције помажу у тим првим корацима после ремонта зграда. Међу њима су ученици из Математичке гимназије, студенти са Факултета физике као и општина Софија. Сада предстоји да се двориште уреди на начин како је изгледало пре више деценија и да се неки елементи зграда рестаурирају.

Због загађена ваздуха и велике осветљености у савременом граду, у опсерваторији већ дуго година није могуће вршити професионална осматрања. За демонстрације се међутим могу користити како стари, тако и савремени телескоп пречника 35 сантиметара који ће од 20. октобра бити монтиран у опсерваторији. Уз његову помоћ ће се осматрати релативно блиски објекти, какви су Месец и планете, али и неки удаљенији, као например звездана јата.

Које догађаје професионалци и аматери астрономи ишчекују, питали смо Евгенија Овчарова:

„Једна од најзанимљивијих појава су метеорски ројеви, захваљујући којима се могу видети звезде падалице. То су сиђушне честице које огромном брзином улазе у атмосферу. Средином децембра на небу је активан један од највећих метеорских ројева, али је најпопуларнији тај који се зове Персеиди и изазива "метеорску кишу" 12-13. августа. "Метеорски пљусак" који очекујемо у децембру је сличан, чак и мало снажнији. Онај ко жели, увече може да погледа ниско испод западног хоризонта помоћу двогледа – голим оком ће приметити планету, довољно је знати где погледати. Најузбудљивији догађај ишчекујемо у јулу 2018. г. – тада ћемо посматрати пуно помрачење месеца, а услови за то у Бугарској ће бити идеални.“

Популарисање астрономије је изузетно важно, сматрају научници са истоимене катедре, чији су предавачи од краја 19. века до сада обучили око 300 дипломираних астронома.

„Од преко 100 година имамо кружок за изучавање астрономије – прича доц. Овчаров. Последње две године мало смо променили модел предавања у настојању да она буду приступачнија љубитељима те науке и да истовремено акцентујемо на успехе домаћих астронома. Његови полазници се окупљају четвртком у 19.30 часова. Једном месечно улаз на ова окупљања за чланове кружока је слободан. Тада дочекујемо око 200 људи што доказује да интересовање за ову науку није мало.“

Прошле јесени започет je упис бачелора свих струка за магистарске академске студије – „Астрономија и популарисање астрономије“. Магистри не морају да постану професионални астрономи, али имају прилике да се упознају са том науком и да се, евентуално, професионално потврде као промотери астрономије у планетаријумима и опсерваторијама.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: uni-sofia.bg