Представници руске нуклеарне корпорације „Росатом“ боравили су недавно у Софији како би разговарали о испоруци опреме произведене за обустављени 2012. године пројекат градње друге нуклеарне централе „Белене.“ Пре почетка разговора су посланици левице питали министра енергетике Теменушку Петкову где су реактори поручени за нуклеарку „Белене“ за чију изградњу је Бугарска Русији платила 1,2 милијарде лева (600 млн евра). Поводом тога су неки медији прокоментарисали да „мистерија“ око испоруке два изграђена за бугарску нуклеарку реактора траје већ две године.

Делегација руског „Росатом“-а примљена је на високом политичком нивоу, примио ју је лично председник владе Бојко Борисов, што указује да поред разматрања трговинских и техничких аспеката, влада је имала за циљ да спречи и спекулације са нуклеарним пројектом. Али високи ниво на којем су вођени разговори указује и на неку политичку промену што се судбине нуклеарке „Белене“ тиче. Непосредно пред разговоре је сам премијер Борисов рекао да ће урадити све могуће, с обзиром на то да је до сада потрошено 3 милијарде лева (1,5 милијарди евра), како би пројекат поново заживео. Недавно је за тај пројекат интересовање показао велики кинески инвеститор China General Nuclear Corporation (CGN) који је, према министру Петковој, већ почео са израдом анализе и спровођењем истраживања. Око разговора са концерном „Росатом“ ове недеље постало је јасно да Бугарска не искључује могућност да за инвеститора изабере и руског државног концерна. Пре седам година је „Росатом“ предложио да инвестира у тај пројекат, али разговори о томе нису вођени, тако да је бар до јуна ове године руска корпорација показивала интересовање једино за учешће у изградњи нуклеарке. 

Да је дошло до неких промена што се реализације пројекта изградње нуклеарне централе „Белене“ тиче, можемо судити и по тврдњи министра енергетике Теменушке Петкове да ће до краја године бити израђена јасна концепција како ће се поступити са опремом произведеном за нуклеарку „Белене.“ Петкова је одбила да открије појединости о томе уз образложење да још није коначно размотрен извештај Бугарске академије наука о потреби изградње нове нуклеарне централе у земљи. Дотични извештај садржи прогнозу да ће се потреба за новим енергетским постројењима у Бугарској и региону појавити тек 2035. године што обара схватање да Бугарској друга нуклеарка није потребна.

Министар Петкова је још рекла да постоји реална могућност да до краја 2017. године или почетком 2018. буде отворена процедура за приватизацију пројекта. Као услове за наставак пројекта је влада навела да се његова реализација оствари без државних гаранција, без државног финансирања и без уговора са инвеститором о откупу електричне енергије коју ће производити нова нуклеарка. Хоће ли се за све ово, имајући у виду услове, некада наћи стратешки инвеститор, још није познато, али се настављају напори у правцу „васкрсавања“ отказаног пројекта.