Тема бирократијe и њеног утицаја на бизнис у Бугарској није нешто ново и више пута била је предмет дискусија. Осећај грађана и већина истраживања показују да је бирократија поприлично велика, изјавио је у интервјуу Радио Бугарској економиста Петар Ганев са Института за тржишну економију. Да би дали одговор на питање какав је реални утицај бирократије на бизнис, из Института су успоставили тзв. индекс бирократског терета. Он се заснива на истраживању имагинарне компаније која послује у металском сектору. Главни задатак истраживања био је дати одговор на питање колико је корака и времена потребно дотичној компанији да би испунила минималне бирократске захтеве у нашој земљи.
„Дошли смо до закључка да је потребно бар 56 корака годишње и скоро 175 радних часова. У ствари, за све неопходне бирократске кораке компанија треба да издвоји 1 радни месец. У те кораке улази достављање финансијских извештаја и плаћање разноразних пореза. Истражујемо и колико је времена потребно за запошљавање једног радника, као и за споразумни престанак радног односа. У фокусу нашег истраживања били су још безбедност на раду и поступак архивирања докумената.“.
Где је Бугарска међу осталим земљама ЕУ по бирократском терету за бизнис?
„Слична је ситуација и у осталим земљама ЕУ. Истраживање попут нашег рађено је и у Чешкој и Словачкој, а може се рећи да су резултати веома блиски. У Чешкој због бирократије бизнис губи око 200 часова годишње, док у Словачкој — нешто мање него код нас. У овим земљама је истраживан исти тип компаније што значи да дотичну компанију, чекају скоро исти бирократски кораци. На пример, у Словачкој је свака компанија дужна да користи бонове за исхрану, а то је и обавезни елеменат истраживања, док у Бугарској не постоји таква обавеза и зато с тим у вези не постоје бирократски поступци.“.
Према низу истраживања услова пословања (укључујући и истраживања Светске банке), имајући у виду ситуацију у ЕУ у Бугарској она није тако лоша. У исто време јасно је да се неки бирократски поступци могу скратити, као, рецимо, поступак уплате пореза, посебно када имамо у виду увођење електронских услуга, наставља Петар Ганев и додаје да се ипак у Бугарској запажа тенденција смањења административног терета. Сада, на пример, грађани и компаније могу да прибаве информације и документе из Националног завода за социјално осигурање електронским путем, могу и да поднесу пореску пријаву опет електронским путем.
„Што се тиче безбедности на раду, тренутно се разматра укидање обавезе за достављање неких докумената. Тако да сваке године држава предузима мале кораке, али по мом мишљењу, велики корак би био потражити начине за диференцијацију услова за индустрију и остале сфере пословања, јер је потребна документација за њих, разуме се, различита.“
Прелазак на електронску управу се споро одвија, а неки ревизорски извештаји чак показују да је често пута новац издвајан за електронску управу узалудно потрошен, да се раде ствари које су некомпатибилне, каже Ганев.
Превод: Албена Џерманова
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..